Лица руске историје: Јуриј Долгоруки

У Москви 1947. године био је подигнут споменик владару који се сматра оснивачем Москве. Кнез Јуриј Долгоруки је једна од најпротивречнијих фигура руске историје. Син Владимира Другог Мономаха, Великог кнеза Кијевског, није желео да се задовољи малим и стално је тежио да освоји Великокнежевски престо и разне земље. Управо зато је и био прозван Долгоруки, тачније онај који има дуге руке. О спољашњости и карактеру Јурија Долгоруков познати руски историчар Василиј Татишчев пише: био је великог раста, дебео, бело лице, ситне очи, велики нос, дуг и крив, брада мала, велики љубитељ жена, слатке хране и пића, више је волео весеље него расправе о војсци, али сва она је стајала у власти и вољи велможа његових и љубимаца. Јуриј Долгоруки је сањао да постане Велики кнез Кијевски, што је на крају остварио, мада је у историји и у сећању потомака остао запамћен као оснивач Москве. 1147. године, управо по наредби Јурија Долгоруког, ради заштите граница, на непознатој периферији Североистичне Русије, био је основан град, који до данас носи назив Москва. Невелико насеље стајало је на брегу изнад ушћа три реке, што се великом кнезу учинило одговарајућим за изградњу стражарске куле. 1147. године Јуриј Долоруки је, враћајући се из похода на Новгород, писао у писму свом рођаку и савезнику чернигово-северском кнезу Свјатославу (оцу Игора, јунака Слова о полку Игореву): Дођи код мене, брате, у Москву! То је био први помен будуће престонице Русије у Ипатјевском летопису. У то врем Москва је била тек мали погранични војни пункт за Суздаљску кнежевину, који је тек касније добио велики значај због средњег положаја, на једнаком растојању од природних предела на западу и истоку, на југу и северу. Осим Москве Јуриј Длгоруки је основао читав низ градова и тврђава, између осталог Дубну, Переслављ-Залески, Кострому.