Опасно чак и у теорији

Разговори о евентуалним ударима који ће бити нанети Ирану су недопустиви. Чак и хипотетичка размишљања у овом правцу су опасна изјавио је у ексклузивном интервјуу за „Глас Русије“ званични представник руског МИП Александар Лукашевич.

Неки подаци из реферата Међународне агенције за атомску енергију (ИАЕА) о нуклеарном програму Ирана били су познати и пре званичног објављивања. Реферат је обнародовао информације о томе да је до 2003. године Иран радио на стварању нуклеарног оружја. Председник Израела Шимон Перес је одмах изјавио – Тел-Авив је више склон војном удару по иранским нуклеарним објектима него дипломатском решавању проблема. Русија категорички одбацује овакву позицију, прокоментарисао је Александар Лукашевич.

Примена силе може бити дозвољена само по одлуци Савета безбедности ОУН или по уставу ОУН и његовом 51. члану – у самоодбрани. Ни једно, ни друго није разматрано и не разматра се у оквиру Савета Безбедности. Зато чак и хипотетички размишљајући не дозвољавамо мисао о томе да такав кошмарни сценарио може бити реализован у пракси. И сматрамо да чак и хипотетичка размишљања у овом правцу представљају озбиљну грешку политичара који ову тему разматрају у режиму реалних планова о будућности.

Војно решење иранског питања је бременито многобројним проблемима не само у регионалним размерама, већ и на глобалном нивоу. И таквих примера данас има већ много. То су Авганистан, Ирак и Либија. За термин „либијски сценарио“ нису потребна објашњења. Модел развоја догађаја уз примену силе крши основе међународног права.

Русија остаје верна свом плану који, нажалост, није претворен у колективну иницијативу „Шесторке“ у вези с регулисањем иранског нуклеарног проблема. Ипак, он остаје на столу преговора и ми врло рачунамо на то да ће овај план у фазама и на основу међусобних корака међународне заједнице и Ирана помоћи у изналажењу мирног решавања овог проблем који, природно, представља жариште не само у региону, већ и за многе чланове међународне заједнице.

Методом изолације, као и војном методом, проблем се не може решити. Француски МИП се већ заложио за сазивање седнице СБ ОУН о нуклеарном проблему Ирана и позвао је да се према Техерану уведу оштре санкције. Евентуалне санкције неће смањити напетост, каже Александар Лукашевич.

Сматрамо да је елемент санкција у контексту иранског нуклеарног проблема већ одавно сам себе исцрпео – откако је прошле године Савет безбедности ОУН усвојио колективну и врло строгу резолуцију 1929. То је било сасвим довољно да се иранском руководству покаже да међународна заједница од њега очекује конкретне и врло јасне кораке за обезбеђење транспарентности његових нуклеарних пројеката. Сама „Шесторка“ је усмерена на то да нађе излаз кроз обнављање преговарачког процеса с Ираном, као и регулисање свих проблема који брину међународну агенцију за нуклеарну енергију у контексту овог проблема.

Уосталом, у руском МИП сматрају да су у реферату ИАЕА о Ирану прикупљене већ познате чињенице. Новост не представљају оне, већ који смисао је дат овој информацији.

Имали смо и још увек имамо много питања, на основу којих података генерални директор ИЕАЕ у реферату изводи закључак о томе да у иранском нуклеарном програму постоји војни елемент. Постоји читав низ других питања, на пример, на основу којих података секретаријат ИАЕА доноси сличне далекосежне закључке и недвосмислено оптужује руководство Ирана за ратне планове у оквиру његовог нуклеарног програма. И уз помоћ којих инструмената је вршена провера аутентничности добијених информација? Уместо одговора, конкретних одговора на конкретна питања нуди нам се да Агенцији поверујемо „на реч“.

Информације о томе да је тајне нуклеарног оружја Иран открио уз помоћ руских научника с интересовањем су прихватиле неке западне земље. Међутим, у медије је „процурила“ информација управо о томе, а не о томе да је сва објашњења у вези с овим питањем Русија одавно предала ИЕАЕ.

Нема ничег новог и сензационалног у овом реферату у вези с тврдњом о учествовању руског, тачније бившег совјетског научника, узгред речено Украјинца по националности. Инсистирање на теми о наводно кључној улози руског научника у овим сличним пословима сведочи, благо речено, о недовољној компетентности стручњака који су о овоме реферисали и коментара који су се појавили у медијима. Остављамо их ауторима на савест.

Сама чињеница процуривања информација које је могла да објави само ИАЕА наводи на размишљање о томе колико сигурно Агенција чува податке који јој се поверавају. Оно што се десило нимало не помаже регулисању иранског питања.