Случај Садновничјег: питање мотива

Суд над руским пилотом је велика политичка грешка Душанбеа. Тешко је објаснити мотиве таџикистанских власти. Тако коментаришу сурову пресуду над Владимиром Садовничјим представници таџикистанске опозиције. Експерти говоре да се инцидент могао очекивати – на антируској кампањи се у земљи ради већ неколико година. Истовремено, по мишљењу аналитичара, без подршке Москве Таџикистан очекује нешто налик на „арапско пролеће“.

Душанбе је неколико дана ћутао о случају пилота. Прве изјаве су се појавиле тек у четвртак. Државни тужилац земље Шерхон Салимзода је на конференцији за штампу одлучио да убеди јавност да судски процес нема никакве везе са политиком.

„Судска одлука нема политички карактер, као што се то труде да представе неки медији. Догодио се злочин. По закону било које земље света, човек који је починио злочин треба да сноси одговорност“.

Државни тужилац је испричао новинарима читаву детективску причу: испоставља се да су два авиона Ан-72 полетела 12. марта из Кабула без дозволе авганистанских служби. И да се управо авганистанска страна обратила Душанбеу са захтевом да се пилоти ухапсе. Та верзија није била уопште убедљива. Сви пилоти којима су се обратили новинари у један глас понављају: сличан лет без одговарајућих папира чак и на најобичнијем аеродрому је немогућ. А аеродром Кабула ради у војном режиму – тамо пилоте не би пустили ни да приђу авионима.

Да подсетимо да је у марту ове године пилотима Владимиру Садовничјем и Алексеју Руденко (други је држављанин Естоније) истекао договор за рад са компанијом „Ролкан“. Наређено им је да ослободе паркинг простор на аеродрому Кабула. Посаде, добивши претходно дозволу да пређу границу са Таџикистаном, полетеле су у правцу аеродрома „Курган Тјубе“. Ипак при пресецању границе таџикистански диспечер је неочекивано изјавио да немају дозволу за слетање, и да авион мора да се врати у Кабул. Пилоти то никако нису могли да учине јер нису имали довољно горива. И одлучили су да принудно слете у „Курган Тјубе“. Одмах затим су били приведени од стране специјалних служби Таџикистана. Остали чланови посаде су ослобођени, а Садовничјег и Руденка су 12. маја сместили у истражни затвор под предлогом да су илегално прешли границу, прекршили правила међунароних летова и бавили се шверцом. Под шверцом се имало у виду то да су у једном од авиона нашли размонтирани резервни мотор за авион. У уторак је суд Таџикистана осудио пилоте на по осам и по година затвора, а оба авиона Ан-72 су конфискована.

„Случај пилота“ – није ни далеко први испад Емомалија Рахмона на рачун Москве. Како каже први човек опозиционог таџикистанског покрета „Ватандор“ Додоџон Атовулојев, последњих година се председник Таџикистана веома труди да се допадне Вашингтону. То се може видети и по корацима који су предузети за последњих пет година: одбијање услуга руских граничара, штета интересу руског бизниса, ограничење руског језика, увредљиве публикације у медијима о руском народу. И суд над пилотима наставља тај списак. Према речима Атовулојева, „Рахмон још једном жели да докаже да је „опасан тип“ и да га баш брига шта Москва мисли. Није му се допало то што после хапшења пилота ниједна руски политичар се није обратио Његовом Височанству (како зову Рахмона) са молбом да пилоти буду ослобођени. 
„Таџикбаши“ веома жели да га телефоном назове или председник или премијер Русије (а још боље и један и други) и да га замоле да помилује  пилоте, сматра вођа таџикистанске опозиције.

Али до телефонског разговора је дошло. Шеф руског МИП-а се јавио свом таџикистанском колеги. Сергеј Лавров је пренео Хамрохону Зарифи да Москва инсистира на ослобађајућу пресуду Владимиру Садовничјем. Осим тога Душанбе је грубо прекршио међународне обавезе јер власти Таџикистана нису на време информисале Москву да је ухапшен руски држављанин.

Постоји много претпоставки о томе шта желе да постигну таџикистанске власти овим судским процесом. Најекстравагантнија је то да је Душанбе једноставно пожелео да поседује два авиона Ан-72. А можда се надају да ће у замену за пилота добити неког политичког противника Рахмона који борави у Русији? Постоји још једна верзија. Прошле године је у Москви био ухапшен са 9 килограма хероина Рустан Хукумов. Син шефа Таџикистанске железнице, па и рођак таџикистанског председника, је поред свих захтева Душанбеа осуђен на девет година затвора. Можда су „случај пилота“ и започели по принципу „око за око“?

Па ипак разлози који су натерали Душанбе на још један антируски испад су озбиљнји, сматра директрор Института земаља ЗНД Константин Затулин:

„Имамо незавршене преговоре о судбини војне базе. Те саме бивше 201. дивизије која је у своје време фактички утицала на исход грађанског рата у Таџикистану, омогућила председнику Рахмону да постигне примирје са својим противницима. Али захвалност по правилу није руководећи мотив за данашње политичаре, посебно у Азији. Видимо да Душанбе последњих година, и поред тога што присуствује скоро у свим интеграционим процесима у оквиру ЗНД заједно са Русијом, с времена на време дозвољава кораке, за које не можеш рећи да су пријатељски. Таџикистан без сумње покушава да се понаша као класична земља „трећег света“ у периоду совјетско-америчког супарништва. Односно развија односе са Русијом истовремено развијајући односе са Америком због извлачења максималне користи са обе стране“.

Наравно да је историја познавала мудре владаре који су знали начин како да деценијама балансирају између интереса великих држава. Али овде је кључна реч „мудри“. Суд над руским пилотом не можеш колико год да желиш сврстати у  високу дипломатску мисао. Па и таџикистанска опозиција подсећа власти Душанбеа да скоро читаво активно становништво земље ради у Русији. И сваке године шаље у домовину према различитим прорачунима од 2 до 6 милијарди долара (сума скоро дупло већа од републичког буџета). Заоштравање односа са Москвом може прерасти у бунт гладног народа у Душанбеу и можда још једну пролећну револуцију на просторима Азије.