СЛАВИЦА ДЕЈКОВИЋ : СРБИЈА ЈЕ НА СИГУРНОМ ЕВРОПСКОМ ПУТУ

КОЛИКО ЈЕ СРБИЈА БЛИЗУ ЕУ?

Ја делим умерени оптимизам да је, Србија веома близу стицању статуса кандидата за чланство у ЕУ. Иако нам референдумска дешавања на Косову, отежавају ситуацију везану за добијање статуса кандидата, ми марљиво радимо на усклађивању законских прописа са прописима ЕУ. Наша политика - и Европа и Косово, није неостварива идеја, под условом да се не схвати буквално. Највећа препрека Србском путу ка ЕУ јесу неуређеност друштва и споре институционалне реформе, наиме - донешени закони се не спроводе доследно.
Приближавање ЕУ је процес који захтева велике промене а,промене и када су на боље су „болне“ за обичног човека. Каже се да се променама „радују само бебе -када им се мењају пелене“.
Србија је ближа ЕУ него што то мисле наши грађани, нарочито због чињенице да је окружена земљама чланицама. ЕУ је идеја размене људи и идеја.Захваљујући Трговинском споразуму,наша трговинска размена расте из године у годину, можемо да путујемо без виза што је нарочито значајно за пословне људе и студенте, а од када су нам укинуте визе око један милион туриста је посетило неку од Европских земаља. Оно што нам највише замера 27 чланица јесте - реформа јавног сектора и корупција али да би то решили потребна је и воља политичара као и помоћ и подршка грађана. Људски ресурси и природна богатства којима располаже Србија представљају компаративне вредности и шансу за убрзани развој.

СРБИЈА ИМА КУЛТУРУ ИЛИ НЕКУЛТУРУ?

Са културног аспекта, Србија се може похвалити богатим културним наслеђем у односу на своју величину и има своју сопствену културу и некултуру - попут свих осталих земаља. Захваљујући свом географском положају, у Србији су се мешале културе и утицаји Истока и Запада а данас је то највећа мултинационална држава на Балкану и то додатно обогаћује културу Србије.
Деведесетих година прошлог века култура у Србији због свеопште политичке кризе, се сводила на „испразну забаву“ и фаворизовање „турбо фолк матрице“ која заглупљује и отупљује свест а била је у функцији пасивизације масе, умртвљивања критичког мишљења и гурања људи у виртуелну стварност како би заборавили на реалан живот и "не дај боже" почели да га мењају. После демократских промена двехиљадите године, почео је културни преображај Србије. Ја на културу гледам у најширем смислу и мислим да приоритет треба дати култури свакодневног живота, одакле све потиче, а незамељива је улога државе у промоцији општих вредности. У наставку реформских процеса, утицаћемо на то да Србија мора да има обавезу системског утицаја на културу у најширем смислу јер нема ни једног друштва које је за собом оставило културу а да држава није уложила озбиљне напоре да понуди правац да се живот не би схватао као хаос и стихија судбоносних случајности. У Србији култура никада више не сме бити “трошак”.


ШТА МОЖЕМО ДА НАУЧИМО ОД СЈЕДИЊЕНИХ ДРЖАВА?

Од Америке може да се научи пуно, али ја бих највише волела да усвојимо њихову прагматичност, организованост, тимски рад, спремност на изазове ,стварање шанси за напредовање "сад и одмах“. Америка може да буде свима пример како се на прави начин кроз услове које ствара држава пружа подршка младим, талентованим људима, научницима, за научно истраживачки рад и сл.
Глобализација је помешала све, па тако и пословне обичаје и ја бих лично волела да се у мојој земљи усвоје њихова пословна правила понашања јер су Американци измислили „бизнис“ што значи да су њихова пословна правила добра.

СРБИЈА ЈЕНА ИСТОКУ ИЛИ НА ЗАПАДУ?

Љубав је љубав, али интерес је интерес и на интересима а не на емоцијама почивају међународни односи!
У Србији у којој влада дубока политичка криза, поново постаје актуелно питање да ли ћемо на Запад или Исток? До шире јавности ова дилема доспева махом у облику емоција и своди се на причу кога ми више волимо а ко нас воли? То показује да Србија још увек није успела да однегује политичку елиту која би о стратешким питањима важним за земљу расправљала на озбиљан и рационалан начин и који би грађанима нудио рационалне опције. У стварности, ван “политичке магле” сасвим је другачије. То најбоље показује прагматично НЕ из Мосве на идеју да 50 000 косовских Срба добије Руско држављанство. Емоције у политику доспевају у оној мери у којој су потребне политичким партијама. Чињеница да постоје И да играју важну улогу, не значи да је убедљива већина спремна да се према њима равна. Напротив, истраживања показују да становништво паралелно са спремношћу да искаже емоције,показује и висок степен прагматизма када је реч о озбиљним питањима везаним за живот И будућност сваког грађанина. Да ли ће цела земља ићи за емоцијама или ће наступити прагматично, зависиће од тога колико ће бити гласни и убедљиви они који заговарају једну или другу опцију. Није становништво Србије по дефиницији окренуто митским темама. Реч РАЦИОНАЛНОСТ је вероватно кључ за проналажење нове политике. Србија коначно мора да почне да мисли о себи, својој држави каква је преостала после свих недаћа које су нас снашле и да ту државу лепо уреди за своје људе. Чланство у Европској унији које не тражи одрицање од суверенитета, не би јој у томе ништа сметало. Колико се у Европској унији води рачуна о чувању националне културе најбоље говори чињеница да се из њеног буџета једна трећина одваја за превођење свих докумената на све језике земаља чланица и у службеној употреби су сви језици земаља чланица. То значи да би учлањењем Србије у Европску унију у те језике ушао и србски језик.
С Русима нас вежу православље И словенство, али прагматичан одговор би био- Русе волимо али желимо да живимо у Европској унији!

КОЈИ СУ ВАШИ БУДУЋИ ПЛАНОВИ?

Поред личних, моји планови везани за каријеру су: да 2013.године добијем још један мандат менаџера Регионалне Социјално-здравствене установе – Геронтолошког центра Јагодина да бих довршила реформске процесе започете у овом, пројекте везане за стандардизацију услуга које пружамо нашим корисницима, такође у свом граду на предстојећим локалним изборима кандидована сам за још један мандат одборнице у градском парламенту. Наставићу да кроз Центар за едукацију Демократске странке, где сам ангажована као тренер, радим на оснаживању жена за активно бављење политиком и јавним животом, а себе за четири године видим као Посланицу у Републичком парламенту.
 
Иван Трајковић