САНУ један од носилаца научно-технолошког развоја Србије

БЕОГРАД , 19. новембра (Тањуг) - Српска академија наука и уметности обележила је данас свој дан уз поруку да би њена улога у будућности требало да буде улога носиоца научно-технолошког развоја земље, док су рефлекси прошлодеценијског поимања САНУ као иницијатора националног освешћења Срба забележени само на маргини скупа.

Председник Србије Борис Тадић је, отварајући свечаност, Академији пожелео да из ње "крену" нови научни пројекти који ће убрзати развој државе, и додао да она не може рачунати на просперитет уколико настави путем којим је кренула у последњој деценији 20. века.

Један од најпревођенијих српских писаца Милорад Павић је, после формалног дела скупа, у разговору са новинарима САНУ означио као "огледало народа из ког је потекла".

Павић је ту мисао изнео доживљавајући Академију као "баштиника оног најбољег што су српска култура и уметност дали".

Он је истовремено приметио да је САНУ "огледало српства" у још једном смислу - јер, каже Павић, као што су политичари подељени око визије будућности српског друштва и државе, тако су и академици подељени око питања улоге институције којој припадају у креирању те будућности.

Академик Михаило Марковић, један од коаутора Меморандума САНУ из 1986. године, који је, према мишљењу историчара и политичких аналитичара, значајно дефинисао српску националну политику 90-тих година прошлог века, и даље је на становишту да Академија мора имати кључну улогу у формирању националне свести.

"Академија би као једна од водећих националних институција морала да у много већој мери покреће питања која су кључна за даљи развој нашег друштва. Она би, осим тога, пошто обједињује научно и уметничко стваралаштво, могла да одигра водећу улогу у формирању наше националне свести и покаже могућности даљег кретања и развоја, могућности усправљања о коме је говорио Јован Скерлић", рекао је Марковић Тањугу.

Став да САНУ треба да буде својеврсни национални путоказ није, међутим, доминантан став њених чланова.

Како је рекао академик Љубомир Симовић, Академија "не треба да се уплиће у политички живот" и да даје подршку политичким актерима.

"Академија је независна од таквих ствари и треба да се бави оним што јој пише у имену - науком и уметношху", изјавио је Тањугу академик Симовић.

Академици су, на данашњој прослави, уместо питањима о улози САНУ у националним и историјским превирањима, пажњу посветили пре свега проблемима функционисања те институције и могућностима снажења и међународне промоције и унапређења српског научног и културног стваралаштва.

Академик Војислав Кораћ је, тако, у разговору са новинарима изразио жаљење због чињенице да држава научна истраживања помаже "симболичним средствима".

Кораћ, коаутор капиталне студије "Архитектура византијског света", објаснио је да су истраживања у САНУ могућа само захваљујући приљежности самих академика и сарадника, и оних који су претходних година и деценија марљиво прикупљали научни материјал.

Писац "Хазарског речника", академик Павић је, уместо о "великим темама" као што је улога САНУ у српском друштву, радије са новинарима разговарао о могућностима да Академија једном књижевном едицијом и изложбама у својој галерији ода пошту бардовима српске књижевности и популарише дела данашњих академика.

У САНУ је данас свечаним скупом по други пут обележен Дан Академије, установљен прошле године у знак сећања на оснивање Друштва српске словесности 1841. године.