Живети да би се причало о животу - Гарсија Мркес

Могуће да си у овом свету само човек, али за некога си ти читав свет. Ове речи припадају чувеном колумбијском писцу Нобеловцу Габриелу Гарсији Маркесу. 6. марта аутор таквих ремек-дела као што су романи Сто година самоће и Јесен патријарха пуни 85 година.

Већ 70-их година Маркесов роман Сто година самоће у Својетском Савезу читали су у једном даху. Мада је на руском он био објављен незаконито по међународним нормама. У СССР су тада владале своје представе о ауторским правима. Али у сваком случају совјетски читаоци су потпали под утицај „магичног реализма“ Маркеса у исто време кад и читав свет. Између осталог сам писац до тада је већ боравио у СССР, у младости га је привлачила земља комунистичких подвига. 1957. године Маркес је стигао у Москву на Светски фестивал омладине и студената као дописник листа. Најупечатљивији утисак он је изразио у есеју под називом: СССР: 22 400 000 квадратних километара без  и једне рекламе кока-коле...

Маркес је долазио у Совјетски Савез више од десет пута. И мада се од његовог проницљивог погледа нису скрили недостаци система, њему припада фраза: Увек сам говорио и никада се нећу одрећи својих речи, да најзанимљивији људи живе у Русији. За њега су између осталог били занимљиви не само јунаци, већ и антијунаци Русије, сматра истраживач стваралаштва колумбијског мајстора Сергеј Марков, који се лично састајао са Маркесом.

Маркес не сматра својом главном књигом Сто година самоће, већ Јесен патријарха – о диктатору – говори истраживач. Тему власти он је разрађивао још у младости, али активно јој је приступио после првог доласка у СССР 1957. године. Три пута се Маркес пробијао у Маузолеј на Црвеном тргу у Москви. Врло му је било занимљиво да глеа на балсамована тела вођа – Лењина и посебно Стаљина, који се тада још налазио у Маузолеју. Он је обратио пажњу на Стаљинове руке. Оне су му се учиниле женским. И ове женске руек су затим доспеле у Јесен патријарха, зато што је главни лик био састављен као мозаик од црта многих диктатора, између осталог и нашег.

Сереј Марков, сам писац и новинар, у години Маркесовог јубилеја објавио је њкигу са интригантним називом Блуднице и диктатори Габриела Гарсије Маркеса. И то није једина публикација посвећена у Русији стваралаштву мајстора у години његовог 85. јубилеја. Поводом знаменитог датума објављени су Маркесови мемоари Живети да би се причало о животу, који раније нису издавани на руском. Припрема се још једно издање о великом Габоу, како прозаика зову у домовини, у едицији Живот чувених људи, као и објављивање зборника његових прича и публицистике, први пут преведених на руски.

Осим овог знака поштовања и сведочанства о непролазном интересу за стваралаштво колумбијског класика у русији на свој рођендан он је удостојен и званичне награде – ордена Почасти. Председник Дмитриј Медведев у честитци Маркесу истакао је да су упечатљива и самосвојна дела писца у којима су контрастно одражени традиција и култура народа читавог континента, омогућила руским читаоцима да упознају и заволе Латинску Америку.