Сеоска имања нико неће ни за џабе

Земља и сеоска домаћинства никад нису били јефтинији, али нема ко да их купи. У планинским областима имања неће да узму чак ни насљедници, за џабе.
Најтежа је ситуација на пословично сиромашном југу, одакле становништво бјежи главом без обзира, било да је ријеч о брдима Топлице или о Старој планини.
Иронијом судбине, најчешће се живописне фотографије тих крајева користе у пропагандним материјалима који рекламирају српске природне љепоте. Међутим, заинтересованих за живот у лијепим али забаченим пејзажима веома је мало. Зато се добром трговином у стропланинском крају сматра недавна продаја нове двоспратне куће са купатилом, струјом и водом у селу Ореовица за цијелих 2.500 евра.
У приградским селима око Пирота куће старе само тридесетак година, могу се пазарити за суму од три до седам хиљада евра. Цијене њива су још мизерније, па се у пиротској котлини ар земље продаје за од једног до два евра. Срећницима се сматрају власници посједа на траси Коридора 10 који су добијали, према процјенама Пореске управе, чак од три до 4,8 евра.
У агенцији "Пешић и син" наводе да у Алексинцу њиве држе цијену од пет до 30 евра по ару, али да се у околним селима комплетно домаћинство с неколико хектара обрадиве земље заједно са шумом продаје за од 4.000 до 8.000 евра.
Ни у срцу Шумадије, околини Крагујевца, упркос ниским цијенама, нема већег интересовања за сеоска домаћинства иако су само 10-15 километара удаљена од града. Солидна кућа са окућницом и помоћним зградама може се купити и за 10.000 евра, док се ар њиве нуди по цијени од 10 до 20 евра.
Цијене су неупоредиво више у Браничевском округу, гдје је најјефтиније пољопривредно земљиште на подручју општине Кучево, гдје ар кошта 20 евра. Просјечна сеоска кућа са окућницом ту се продаје по цијени од 10.000 до 20.000 евра, у зависности од стања у којем се налазе.
Међутим, у скоро напуштеним селима у општини Жагубица и Кучево, може се купити цијело имање за само 5.000 евра.


Цијене обрадивог земљишта у околини Ниша одавно тапкају у мјесту, па се ар њиве, у зависности од локације, може купити за од пет до 37 евра. У појединим нишким селима комплетно домаћинство кошта око десетак хиљада евра.
Хектар земље у општини Неготин продаје се по цијени од 500 до 6.000. Најјефтиније су оранице у брдско-планинском дијелу општине које се могу пазарити и за суму мању од 500 евра.
На крајњем сјеверу земље ситуација је на први поглед драстично другачија, јер за хектар солидног пољопривредног земљишта у Војводини треба издвојити око 5.000 евра. Та сума може бити и двоструко већа уколико је земљиште квалитетно и близу саобраћајнице.
"Кућа старије градње у неком од села у Банату и Бачкој може да се купи и за мање од 10.000 евра", каже Софија Стражмештеров, из бечејске агенције за промет некретина.
Војвођански агенти за некретнине кажу да у посједње вријеме расте интересовање за куповину малих сеоских домаћинстава, али не да би се користила као викендице.
Све чешће се из града на село, из кога су прије неколико деценија побјегли, враћају пензионери јер је им живот ту много јефтинији. Међутим, новопечени сељани, чак и кад су млађи веома ријетко купују обрадиву земљу да би се озбиљније бавили пољопривредом.
"Стање на тржишту је далеко лошије него прије годину или двије. Људи више немају могућности да се додатно задужују код банака. Могуће је купити мању, сеоску викендицу за 15.000 евра", каже Драган Зрњевић.
У Футогу, предграђу Новог Сада, њиве које су на магистрали која повезује Нови Сад и Бачку Паланку продају се по астрономским цијенама грађевинског земљишта.
"Хектар правог пољопривредног земљишта, на солидној позицији у атару, солидног квалитета, кошта око 5.000 евра", каже Горан Пуача, пољопривредник из Футога.
Пољопривредно земљиште у Ченеју, по ријечима Стевана Летића, земљорадника из овог мјеста, готово је дупло скупље од оног у Футогу. Јутро (0,57 хектара) се продаје по цијени од 6.000 до 7.000 евра.
"У Срему, на обронцима Фрушке горе окренутим Дунаву, хектар пољопривредног земљишта, погодног за подизање винограда или воћњака, купује се за око 3.500 евра по јутру", каже Милан Шијачки, виноградар и винар из Баноштора.

Неколико стотина кућа у селима око Вршца чији су се власници трајно иселили, продаје се по цијени од 5.000 до 15.000 евра.
"Новоизграђена приземна кућа, са од седам до десет ари окућнице, кошта од 20.000 до 35.000 евра", каже Божидар Василевски, власник вршачке агенције за промет некретнина "Боле".

БЕОГРАЂАНИ КУПУЈУ У ВАЉЕВУ
Сеоско домаћинство са пет хектара земље, старијом породичном зградом и окућницом у ближој околини Ваљева може да се купи, у просјеку, за 10.000 евра, кажу у агенцији за промет некретнина "Бона фидес". Агенти кажу да су веома тражена сеоска домаћинства у близини града, са струјом, водом, асфалтним путем, телефоном, а купци су углавном Београђани. Хектар обрадиве земље у ваљевском крају продаје се за 2.000 евра.

НА ПЕШТЕРУ НЕМА КУПАЦА
У Рашкој области потражња за земљиштем је мала, једино је још на цијени грађевинско земљиште у строгом центру Новог Пазара, кога нема довољно и које се за ар плаћа, у зависности од локације и до 10.000 евра. Комплетно имање на Пештеру, Голији и Рогозни, површине и до 10 хектара, са добром шумом, може се купити за 10.000 евра, а често и јефтиније. Продавци су обично насљедници који немају намјеру да се враћају у овај крај.

ЦИЈЕНЕ ШАРОЛИКЕ
Цијена пољопривредног земљишта у околини Пожаревца креће се од 200 до 15.000 евра по хектару, у зависности од локације. Њиве се продају 30 до 50 евра за један ар, док се оне поред магистралних саобраћајница продају и за 2.000 евра по ару. Међу најскупљим је пољопривредно земљиште у близини Сребрног језера код Великог Градишта, гдје се ар продаје за од 100 до 400 евра.