Наука као задња рупа на свирали
Нацрт овог документа практично је краткорочно омеђен на период до 2016. године што отвара питање позиције и реализације фундаменталних циљева друштва. Логично би било да се и ова стратегија ослања на егзактне показатеље који произилазе из пописа становништва али пракса да се кућа прави од крова није изузета ни у овом случају. Стартна позиција је више него илустративна и депримирајућа јер тренутна финансијска улагања у истраживање и развој у Републици Срској износе свега 0,25 бруто домаћег производа. Свако поређење са европским тенденцијама које прокламују инвестиције у науку до три посто друштвеног производа у најјачим земљама Уније, упозорава на потребу реалног сагледавања огромног заостатка науке и технологије у РС. Смањењу тог јаза неће допринијети ни то што је овим документом планирано да се та улагања у наредне четири године повећају на 0,5 посто. Једна од новина је и најављено оснивање фонда за науку, те увођење обавезног намјенског издвајања за истраживања од посебног секторског интереса. Надлежни у Министарству науке и технологије РС су дали и „визију“ новог научно-истраживачко-развојног система, а предуслов за њену реализацију је, како су навели предлагачи, тек „ препознати науку и технолошки развоја као стратешке вриједности за РС“. Овакво празнословље говори само за себе јер, док у свијету траје рат око престижа у муњевитом технолошком и научном развоју који је у потпуности измијенио људски живот, у РС се ради на „препознавању“ тог процеса. Но, највећи проблем, чак већи и од мизерне финансијске основе за развој науке, је трагична чињеница да је наука протјерана са факлултета који су одувијек и свуда били, не само образовне него и научне институције. У томе је немјерљив допринос министровања Антона Касиповића у стварању амбијента у коме је могуће са плагираним или купљеним дисертацијама стећи „научно“ звање и при том још и катедру са које ће се оно ширити немилострдно сакатећи генерације које су жртве оваквог поимања висококообразовних и научних институција.
- Извор
- vijesti.RS
- / www.vijesti.RS
Коментара (0) Оставите Ваш коментар Објавите новост
Међународни олимпијски комитет саопштио је да је одлука „заснована на доказима и стручним проценама“...
Невероватно финале у скоку увис обележило је Светско првенство у Токију, а српска атлетичарка Ангелина Топић освојила је бронзану медаљу. Финале је два пута прекидано због јаке кише, али је...
„Када смо добили позив из Бразила да учествујемо на Светском првенству, једино смо селектор и ја веровали да је то оствариво. Говорили су да смо луди, да нећемо успети...
"Kada smo dobili poziv iz Brazila da učestvujemo na Svetskom prvenstvu, jedino smo selektor i ja verovali da je to ostvarivo. Govorili su da smo ludi, da nećemo uspeti...
"Kada smo dobili poziv iz Brazila da učestvujemo na Svetskom prvenstvu, jedino smo selektor i ja verovali da je to ostvarivo. Govorili su da smo ludi, da nećemo uspeti...
Na Atletskom stadionu u Kraljevu danas je održan prvi dan Prvenstva Srbije za seniore, uz učešće čak 260 takmičara iz cele zemlje. Publika je uživala u vrhu...
Остале новости из рубрике »








