Бољшој театар: техника на ивици фантастике

Московски Бољшој театар резимира резултате сезоне – прве радне сезоне на историјској сцени после грандиозне шестогодишње рестаурације. Овде је новинарима приказана најновија техничка опрема која пружа главној сцени Русије више могућности него икада раније.

Плодове реконструкције историјске сцене прослављена трупа Бољшој театра оценила је још после првих представа. То су била нова поставка руске класичне опере Руслан и Људмила и балет Чајковског Успавана лепотица у обновљеној верзији. Од ових јесењих премијера Бољшој театар су већ више пута посећивале трупе на гостовању, прво оркестар и хор, а затим и балетска трупа чувене миланске Скале. Али углавном сезона је протекла у знаку повратка поставки уобичајених за историјску сцену. Таквих као што је опера Мусоргског Борис Годунов у масовној сценској верзији 1948. године. Данашње техничке могућности Бољшој театра омогућиће да се оствари скоро свака редитељска замисао, да се приме гостујуће представе највећег степена сложености, да се удахне нови живот класичној поставци и да се понуде неограничено смели експерименти.

Данас главна сцена Русије са пуним правом претендује на првенство у многим позицијама – тврди генерални директор Бољшог театра Анатолиј Иксанов, оцењујући резултате рестаурације.

Добили смо заиста одлично позориште 21. века, при томе смо обновили ону идеалну акустику која је овде постојала у 19. веку и коју смо због низа објективних околности изгубили у 20. веку. Добили смо једноставно невероватно сложену опрему, позоришне технологије и у неким областима смо данас број један, ми смо први.

Реконструкција Бољшог театра је била истовремено и приоритетан национални и међународни пројекат. При томе његов најсложенији део, рестаурациони, био је у надлежности руских стручњака, а одговорност за реконструкцију у великој мери су делиле стране компаније. Важна етапа реконструкције је постављање суперсавремене сценске опреме, што је било поверено немачкој фирми Бош Рексорт.

Немогуће је набројати све техничке новине. Најважније је то што су оне прилагођене пре свега максималној удобности и брзини тако актуалног процеса као што је смена декора за време представе. У том циљу опремљена је не само главна сцена, већ и задња сцена, продужетак главне, одвојен зазиданим вратима. Између осталог, задња сцена која се налази на 30 центиметра ниже од основне има исте габарите – 22 пута три метра. И она такође има седам покретних платформи исте величине као и главна сцена. На крају овде може у потпуности да се сакупи декор и да се пребаци у готовом виду до публике буквално за неколико минута. Довољно је само спустити за 30 центиметара гигантску основну сцену – и то је сада могуће! – како би се напред померили декори.

Много од оног што сада поседује историјска сцена Бољшог театра без претеривања је јединствено у свету. На пример, разрада пројекта сцене са применом платформи у два нивоа или окретање дуж сценске осе: по оцени стручњака, то су јединствена технолошка решења у међународној пракси. Ипак техника, разуме се, није циљ, уверено је руководство Бољшог театра. Најважнији за нас је стваралачки процес, говори Анатолиј Иксанов. А он на историјској сцени постаје све интензивнији.