Витез обећава позитивне емоције

Форум позитивне уметности – тако одређују Међународни филмски фестивал словенских и православних народа Златни витез његови организатори и учесници. Смотра је отворена по 21. пут. Ове године место одржавања постао је један од највећих сибирских градова Омск.

Из године у годину Златни витез мења градове, лутајући по Русији, и Сибир није први пут домаћин фестивала – он је већ био организован у Иркутску. Сибирски и здрав практично су синоними. Сматра се да су људи у Сибиру здрави телом, а то значи и духом. Могуће да је управо зато овај фестивал овде примљен посебно добро.

Циљ уметности је у томе да се на њој подиже душа народа, убеђен је незамењиви председник фестивала Николај Бурљајев. Он је у руском културном простору угледна фигура, лумац, режисер, писац, јавни посленик. Играо је у преко 50 филмова, међу којима су култни филмови Андреја Тарковског Иваново детињство и Андреј Рубљов. Ипак од 1992. године скоро да не снима, све снаге поклања Златном витезу, чији је организатор и идејни творац од самог почетка. Једини принципијелни захтев је да се одговори девизи фестивала: за моралне идеале, за уздизање човекове душе.

Ја сам против тржишта у култури. То су неспојиви појмови – кулутра и тржиште... Филм Андреј Рубљов Андреја Тарковског није зарадио првог викенда ништа. Он је био седам година на танком леду, а затим је кренуо по свету. Зато сада, 45 година касније, он живи, он је побио све рекорде благајни. Сам сам видео редове за биоскопе у Лос-Анђелесу, Паризу, Венецуели. На том филму који је срачунат на вечност васпитавају се генерације људи, људи су спознали историју Русије, многи су пришли цркви. Ето како треба да ради уметност – не за први викенд, већ за вечност. Треба припремати генрације за то да стичу идеју, схватају ради чега живе!

Ове године на филмском форуму Златни витез приказују се филмови из 24 земље. На програму је 200 радова, вечина филмова укључених у конкурсни програм су премијере. Ипак има филмова који су већ били приказивани, чак и награђивани – на пример документарни филм руског режисера Андреја Зајцева о класику руске књижевности 20. века, писцу фронташу Виктору Астафјеву. 2010. године филм је добио националну награду Златни орао. А у конкурсу играних филмова је Земља људи, последњи рад недавно преминулог режисера Сергеја Говорухина, чији је сваки филм у Русији изазивао велики одјек у јавности. Као војни дописник Говорухин је боравио у зони борбених дејстава на територији Таџикистана, Чеченије, Авганистана, Југославије. Скоро сви његови филмови су о рату, о онима који постају хероји и жртве, као и о злочиначкој равнодушности друштва према тим жртвама. Али земља људи је помало другачији филм, то је прича о усамљености човека у свету са мноштвом људи, сувишности уметника, о љубави...

Остаје да додамо да је за године постојања Златни витез прекорачио границе кинематографије. Постепено је прерастао у истоимени позоришни, музички, ликовни фестивал и чак форум руске борбене вештине. Све то заједно добило је 2010. назив Словенски форум уметности Златни витез. У његовим оквирима се сада одвија и сам филмски фестивал, истина као неоспорна доминанта.