Јачање Европске противракетне одбране и потенцијална претња Русији

Прва фаза развијања Европске противракетне одбране пре би се могла дефинисати да има „припремни“ карактер. Главни задатак ове етапе је увежбавање функционисања система упозоравања и одређивања циљева, и усклађивања узајамних активности командних инстанци. Најопасније ће бити трећа и четврта етапа развијања система противракетне одбране у Европи.

Постепени развој

На другој етапи развоја система Европске противракетне одбране не очекује се кардиналне промене. Центар теже ће и даље бити на јужном крилу – у Медитерану ће се развијати групација бродова из система „Иџис“ (Aegis) који је адаптиран за пресретање балистичких ракета. Осим тога, до 2015. године планира се развијање прве копнене мобилне батерије са ракетама SM-3 block I и радаром SPY-1. Њена дислокација је предвиђена у бази Девесолу, у Румунији.

На овој етапи планирано је и развијање усавршене верзије ракете SM-3 – block Ib, која ће бити опремљена модернизованим инфрацрвеном главом са самосталним навођењем.  У овом облику систем противракетне одбране, уз коришћење радара у Турској, може да пресретне појединачно лансиране ракете средњег домета са територије Ирана чији је циљ у Источној и Централној Европи. У те циљеве, у случају потенцијалног сукоба, могу да спадају војне базе НАТО-а.

Квалитативни скок

Нагли пораст могућности противракетне одбране очекује се после 2015. године. Током треће фазе планира се развијање ракета SM-3 block IIa поморског и копненог базирања, као и појављивање копненог комплекса са ракетама SM-3 и радаром SPY-1 у Пољској, надомак обале Балтичког мора.

Потенцијално развијање ракетних комплекса и радарских система  „Иџис“ на северу Европе, посебно бродова, који су опремљени овим системима у северним морима – Балтичком, Норвешком и Баренцовом – може да буде претња потенцијалу руских стратешких нуклеарних снага.

Бродски и копнени комплекси система „Иџис“ лоцирани на северу, могу, у одређеним околностима, да пресрећу ракете, које су лансиране са база Ракетне војске стратешке намене (РВСН) у европском делу Русије и са подморница Северне флоте на тереторију САД. Ове могућности ће се још више повећати након развијања током четврте фазе ракета SM-3 block IIb. Групација бродова система „Иџис“ у Атлантику биће повећана до 20 јединица. Ови бродови ће бити базирани у Шпанији и Великој Британији, и што се тиче последње – могу бити оперативно бити пребачени у Баренцово и Норвешко море.

Опасност илузија

Потребно је међутим узети у обзир да и у свом „потпуном“ облику, са базом у Пољској и бродовима у северним морима, систем Европске противракетне одбране имаће изузетно ограничене могућности за пресретање руских ракета. Притом треба узерти у обзир, да као „штит против Ирана“, бродови у северним морима у принципу не могу да функционишу. Чак уколико Иран направи међуконтиненталну балистичку ракету са намером да је лансира на циљеве на територији САД, њена трајекторија изнад Скандинавије и околним морским просторима биће на висини преко хиљаду километара а то искључује њено пресретање уз помоћ ракета SM-3. У исто време, руске ракете које би биле лансиране у Калужској и Тверској области, а поготово са подморница Северне флоте још неће успети да изађу на довољну висину.

Могућа реакција

За сада велики део система Европске противракетне одбране остаје на папиру и чак судбина пољске базе још није до краја дефинисана. У случају победе на председничким изборима у САД Барака Обаме није искључено да ће ова одлука, исто као и планови развоја бродова система „Иџис“ у морима Северне Европе, бити поништена, а центар теже система Европске противракетне одбране  и даље ће остати на југу. У том случају нова лансирна постројења и радари могу да се појаве, например, у Бугарској. Таква одлука ће обезбедити заштиту од Ирана и никако неће представљати претњу Стратешким нуклеарним снагама Руске Федерације. Међутим, уколико догађаји крену другим током, и преношење активности на север постане реалност, савршено природан ће бити и адекватан одговор Русије. Развијање комплекса „Искандер“ је само једна од могућих мера. Уколико не дође до споразума са САД, постаће реалност – потпуна ревизија успостављеног система безбедности у Европи, и уопште није искључена могућност дефинитивног изласка Русије из споразума о конвенционалним снагама у Европи, на који је сада уведен мораторијум. Као ванредна мера, могућ је излазак из Споразума о ликвидацији ракета средњег и мањег домета и Споразума о смањењу стратешког офанзивног наоружања (СНВ-3).