Влада РС плаћа милионима стране адвокатске куће

Главна служба за ревизију јавног сектора РС утврдила је да је скоро половина тог новца отишла на расходе за адвокатске услуге, правне и стручне услуге, укупно 4.622.082 КМ.
Ова плаћања су настала по основу уговора које је Министарство, а по овлаштењу Владе РС, закључило са страним компанијама у току 2011. године, укупно четири уговора, и неизмирених обавеза по основу Уговора о дјелу из 2009. године.
Ријеч је о пословима представљања и заступања РС у иностранству, о чему ни јавност ни њени парламентарни представници не знају ништа или веома мало јер је Влада РС на приједлог министарства које води Жељка Цвијановић , утврдила степен тајности уговора под ознаком “интерно“.
То је омогућило да се примјени члан 5 а) Закона о јавним набавкама који омогућава да се не пробводи поступак предвиђен за јавне набавке што неминовно отвара и сумње које су пратећи претљаг свих аранжмана који се могу договорити у четири ока.
Претходних година Влада РС је овакве уговоре закључивала са истим компанијама или њиховим партнерима међу којима је и америчка лобистичка фирма која је недавно банкротирала, али је све књиговодствено вођено на организационом коду Генералног секретаријата Владе РС.
Управо због тајности ових уговора немогуће је установити и њихову сврсисходност па и крајње ефекте тих буџетских издатака јер јавности није познат пројектовани циљ и обим послова који се морају обавити по тим уговорима.
У више наврата посланици опозиције у Народној скупштини Републике Српске тражили су појашњења и одговор Владе РС на бројне непознанице које већ годинама прате овај буџетски одлив.
Бројни су докази оваквог, у драматичној кризи, грађанима потпуно несхватљивог понашања.
То што је министарство Жељке Цвијановић финансијски подржано за више од 160 посто у односу на 2010. годину у тој институцији је схваћено на начин да и све трошковне ставке треба значајно увећати па су расходи по основу репрезентације у 2011. години били већи за или 59 посто у односу на ребалансом планирана средства за ову намјену.
Али ту није крај невјероватним примјерима расипништва које се у цивилизованим правним системима третирају као тешке злоупотребе.
За расходе за бруто плате и накнаде у представништвима РС у иностранству утрошена су значајна средства па је у представништву у Београду за 12 запослених отишло 308.872 КМ, Руској Федерацији 205.217 марака за три запослена, СР Њемачкој 133.848 за четири запослена од којих је троје ангажовано на 10 сати недељно, док је једно лице које је ангажовано у Израелу наплатило 73.008 КМ.
Али није ни ту крај, јер је један једини упосленик у Краљевини Белгији коштао грађане Републике Српске чак 304.524 КМ.
Простом компарацијом долази се до невјероватне чињенице да је овај што нас је представљао у Бриселу коштао колико и оних 12 у Београду, 100.000 марака више него оно троје у Москви, четири пута више него онај у Тел Авиву.
Али, ни ту није крај. Уз плате, наши представници у инострантву имају и оно што највећи број грађана Српске нема – право и на накнаду па је онима у Београду исплаћено 12.184 КМ за превоз, топли оброк и регрес за годишњи одмор.
Ни на овој ставци није изостао представник и заступник наших интереса у Краљевини Белгији који је наплатио краљевских 7.307 КМ за регрес за годишњи одмор на који је отишао из представништва и стана у Краљевини Белгији који су грађане РС прошле године коштали 95.350 КМ.
Тако се и Чекин извјештај о Цвијановићкином министарству могао подвести под наслов „Краљевићи и просјаци“ са јасно дефинисаним функцијама по којима први троше оно што се од других отме.