Роберт Ауман: Пружите супарнику правилну стимулансу!

Игре омогућују да се много постигне. Например, могуће је у игри добити Нобелову награду. То је 2005. године доказао научној заједници професор Јеврејског универзитета у Јерусалиму Роберт Ауман. Додуше, «у игри» у његовом случају није значило «лако». Професор је у току више година проучавао теорију игара и схватио како се она може применити ради решења конфликтних ситуација, зато је он добио светско признање. Главно је у игри и у животу пружити супарнику правилну симулансу, рекао је у ексклузивном интервјуу пројекту Гласа Русије «Велика игра: шах и политика» професор, нобеловац Роберт Ауман.

Ситуације у у игри понављају фактичке животне ситуације. Рецимо, у шаху. Ако почнете да проучавате ту игру, играте све боље, разрађујете стратегију, а то, са своје стране, побољшава реалност.

Наведемо примере. Када сам био дечак, имао сам брата. Наша мама нас је частила пецивом или чоколадом, делећи нам их на равне делове. Један комад мени, други брату. Увек се чинило да је неко добио више, дигла би се велика галама. Мама је решила тај проблем овако: она нам је дозволила да делимо чоколаду сами. Један је делио, други је бирао. Ако се некоме чинило да је добио мање, мама би онда рекла: Зашто нисте поделили на једнаке делове? Тако је био решен проблем, жалби није било више.

При интерактивној делатности важно је пружити другој страни стимулансу да би она чинила то, што ви желите; треба «натерати» супарника да пожели да учини оно, што вам треба. То је управо одраз наведеног примера са чоколадом, када нам је мама пружила стимулансу да поделимо праведно на једнаке делове.

Пружајући један другоме стимулансу, могуће је решити многе проблеме. То обухвата и спољнополитичку делатност, где је важно пружити правилне стимулансе, учинивши разумљивим ваше намере, које изазивају поверење. Рецимо, Други светски рат. Било ми је 9 година, када је рат почео, 15 - када је он био завршен, све се добро сећам. Други светски рат је избио због тога, што су стране пружиле једна другој погрешне стимулансе. Енглеска је у пролеће 1938. године одбила да брани Чехословачку – фактички је Хитлер добио стимулансу за извршење својих агресивних намера. Годину и по касније Хитлер је извршио инвазију у Пољску. У том је моменту он био сигуран да се Енглеска неће мешати – постоје документарна сведочанства за то. Када је британски амбасадор дошао немачком министру иностраних послова Рибентропу и рекао да се Енглеска налази у ратном стању с Немачком, Рибентроп је одмах пошао Хитлеру. Тај се разбеснео, јер је сматрао да га је Чемберлен преварио: он му је ставио на знање да Британија неће одговарати на акције Немачке!

Иначе, у питањима рата и мира није увек довољно да се каже: мир, мир, мир по сваку цену. При томе је неопходно пренети другој страни јасан сигнал о својим циљевима. Например, хладан рат између САД-ама и СССР-а, који је трајао 45 година – од 1945. или 1946. године све до краја 1980-х година. У ваздуху су све време били авиони с нуклеарним оружјем. 24 сата дневно, 365 дана у години, више од 40 година. Међутим, управо то је спречило Трећи светски рат. Није увек довољно рећи: мир, мир. Потребно је дати добру стимулансу за то. Такве поуке треба памтити да не би се хладни рат претворио у «врући».