Лицемјерство СНСД-а и њеног премијера и по питању Косова

  Присуство  првог  човјека  извршне власти  у Србској  на дебати у којој је у пуноправном статусу представника  Косова учествовао  и Хашим Тачи, човјек који у сваком погледу  симболизује сву вишеслојну политичку и етичку драму  која је највећи проблем Србије, указује на  ужасно лицемјерство  званичне политике СНСД-а која се заклиње у принципијелну подршку  Београду  у контексту непризнавања Косова.  Није давно било када се пред начелницима општина са сјевера Космета,  усред Бањалуке заштитнички  испрсио предсједник Републике,  а поводом  кризе око  блокада граничних прелаза, тако да ваља разјаснити  који од ова два догађаја  кореспондира са  политиком СНСД-а  према овој  големој невољи Србије  и заосталим тромбом у  крвотоку регионалне политике. Ниједно од два могућа оправдања овог дипломатског гафа  не држи воду јер  у првом случају, алиби са присуством Бориса Тадића, донедавног предсједника Србије,  поништава се у чињеници да предсједник Демократске странке  не врши ниједну државну функцију у Србији па је тако није ни могао предастављати.  За разлику од њега, а на нашу велику жалост и невољу, Џомбић  врши функцију премијера ентитета чији су представници блокирали могућност да БиХ призна Косово.  Друго оправдање које се настојало  наглашено представити у јавности  јесу наводни  неодложни међудржавни пројекти  па  су медији који функционишу на матрици Владе РС створили утисак да се Џомбић сит изразговарао и напреговарао са предсједником  Владе Хрватске Зораном Милановићем. Истина је, међутим, то да су о међудржавним тамама  разговарали, како протокол и налаже,  предсједавајући Савјета министара БиХ Вјекослав  Беванда  и Милановић,  док се Џомбићева позиција свела на слушаоца из другог реда. Но, прекрајајући  чињенице, што је омиљена  дисциплина агенција, новина и телевизија која су на буџетском појилу, јавност у РС је обавијештена  да је разговоре водио Џомбић, док је Беванда  том дијалогу нијемо пристуствовао  климајући  главом.  У саопштењу из кабинета предсједавајућег Савјета министара  БиХ, јасно се види да је све било обрнуто јер су се разговоти водили на релацији првих људи  извршних власи на државном, а не на ентитеском или жупанијском нивоу.  Ова опака и опасна склоност  ка фризирању  чињеница и саме ствраности  коју  Џомбић континуирано демонстрира,  у међунардоним и међудржавним односима  ризикује опасност од  скандала ширих димензија. За сада смо суочерни само са конфузијом која  избија из сваке Џомбићеве реченице којима интерпретира садржај разговора коме је присуствовао.  "Премијер Хрватске Зоран Милановић нема никаквих резерви за улагања у заједничке пројекте и њихову што бржу реализацију",  Џомбићева је верзија  разговора који су вођени, како је сам рекао,   о пројектима изградње моста на ријеци Сави и изградње хидроелектране "Дубровник два".  Предсједник Владе РС  потом појашњава  како то изгледа у пракси када Милановић нема резерви. "Хрватски премијер дао је сагласност да Република Србска може да убрза овај процес и да иде у реализацију тендера, те да започете активности  финансирамо из сопствених средстава, након чега би се договорили на који начин би Хрватска вратила та средства", рекао је Џомбић.  У ком својству предсједник Владе сусједне државе даје сагласност  „за убрзавање процеса“ у другој држави а потом ће се „видјети око плаћања“  Џомбић би требао да појасни  бар на неколико адреса, а једна од њих је и Народна скупштина РС јер су ријетки примјери  оваквог дилетантизма и неозбиљности.  По дипломатском умијећу,  празној бесмисленој  реторици  зачињеној пикантеријама   актуелни  предсједник Владе РС може се поредити само са бившим министром иностраних послова БиХ свеном Алкалајем.  Дубровачка дестинација је била идеална да Џомбић  опроба  нову јахту тек купљену од  скромне министарске или премијерске плате.