Руси се враћају на Кубу?

 

Недавно је у Москви боравио кубански лидер Раул Кастро, а у петак је у Сочију Владимир Путин разговарао са председником Вијетнама Труонг Тан Сангом.

Преговори са Вијетнамом и Кубом око повратка база трају доста дуго. У октобру 2010. руске војне флоте је предложило да се обнови база у вијетнамској луци Камрањ. Били су припремљени сви документи. Адмирали су рекли да, ако се донесе политичка одлука, база у Камрању може бити обновљена за три године. База у Камрању потребна је као заштита бродовима у Тихом и Индијском океану од морских пирата.

Крећу подморнице

Нове руске атомске подморнице ”Јуриј Долгоруки” и ”Александар Невски” ускоро ће кренути на бојево дежурство. На јесен ће ”Невски” обавити гађање са новом ракетом ”булава”. Запловиће и подморница ”Северодвинск”, која ће бити наоружана крилатим ракетама. Нове подморнице ће бити у Северној флоти. До краја године руска флота, која у недељу слави 316. годишњицу, добиће још девет бродова. Нове бродове ће добити и Каспијска флотила. Тихоокеанска флота ће припремити објекте за пријем нових подморница 2014. У Владивостоку ће бити стациониран носач хеликоптера типа ”Мистрал” који Русија купује од Француске.

Луку Камрањ су средином шездесетих Американци оспособили за пријем водених грдосија. Одатле су бомбардовали у вијетнамском рату. Кад су се Американци повукли из Вијетнама 1975, Совјети су 1979. потписали договор са Ханојом за кориштење луке на 25 година. Камрањ је противтежа америчкој бази на Филипинима. То је лука за десет војних бродова и осам подморница, као и шест помоћних бродова.

Кад је Вијетнам 1998. затражио да Руси плаћају 300 милиона долара годишње, у Москви су одлучили да се повуку. Американци и Кинези су тада Вијетнаму нудили за Камрањ 500 милиона годишње.

Одлуку за повратак војника и официра из Вијетнама и Кубе донео је председник Владимир Путин крајем 2001. У Русији је била велика беспарица. Последњи руски војници су напустили Камрањ у мају 2002.

На Куби су Совјети, а затим и Руси, годинама имали радиоелектронски центар, у месту Лурдес коју су Американци звали ”шпијунски центар”. Када је у октобру 2001. Кремљ донео одлуку да повуче официре у Хавани су то доживели као издају. Тадашњи начелник Генералштаба Русије Анатолиј Квашњин објашњавао је да одржавање радарске станице у Лурдесу кошта 200 милиона годишње. Радарска станица је направљена 1964., а официри су ту били с члановима породице. У Лурдсу је било 1.500 Руса.

Б. Влаховић,