Предизборно хапшење

Напротив,  привођењем несретног Љубојевића, само је означен почетак предизборне кампање  у којој би  СНСД требао да подастре било какав адут и покриће за свеопшту пљачку која је систмски  пустошила буџете у протеклих скоро седам година.

 А тамо гдје се борба против корупције и организованог криминала сматра пригодним ватрометом  уз предизборне митинге је рајско мјесто за „бизнисмене“ и „инвеститоре“  који не могу да искажу сву маштовитост у амбијентима у којима функционише правна држава.

 Али у партократском систему попут овог у РС , уски политички интерес и лични рачуни увијек су
изнад права и правде.

 Због тога је, без обзира на околности које га терете, у суштини страдао и Љубојевић,  који је принијет као жртва и  изузетак који потврђује правило да је РС, под садашњом управом, обећана земља за све који у једном мандату и под високим покровитељством хоће да ријеше све егзистенцијалне пороблеме за наредних сто година.

 Оно што изазива мучнину је  наивна и прозирна тактика СНСД-ове власти јер само случајни пролазници кроз РС нису знали да је Љубојевић „типован“ као идеално покриће за све пустошење шумског комплекса у вријеме његовог претходника.

Истовремено, овај жртвени јарац  функционално је употријебљен у доказивању старе мантре како „нема недодирљивих“ само је он имао несрећу да додирну прво њега а не, на примјер,  Неђу Илића.

Тако се испоставило да „љепљиви прсти“ красе, не највећу странку унутар владајуће коалиције СНСД, него ону најситнију карику –  социјалисте  који су наступали под паролом „Правда за све“.

 Тако је СНСД покушао једним метком да поскида што више трофеја па је на искушење ставио и Петра Ђокића који има једноставан избор – или ће признати да су његови кадрови  носиоци лоповских тенденција  под флоскулом  „свако нека одговара за своја дјела“  и тако спаси своју кожу пуштајући низ воду Љубојевића или ће јавно замјерити  „старијем брату“ што није чишћење почео из својих редова у којима су све капиталци до капиталца.

 Овакво демонстрирање карактера водило би распаду владајуће коалиције у чему, за сада, може изгубити само Ђокић.

Медијска матрица овог догађаја подсјетила је на најцрње вријеме  у коме је компартија  пропагандно дефинисала лажну стваност у коју су сви морали вјеровати .

Одмах након вијести да је ухапшен Љубојевић, чудна ли чуда, предсједник РС је затражио да Влада ванредно засиједа чиме се јавности сугерише енергичност и одлучност  поменутих институција у препарирању несретног
Љубојевића.

Након, тога одмах је емитована  подршка са највишег мјеста  хапшењу директора „Шума РС“ што се у оваквом правосудном систему може сматрати  и пресудом након које нема права жалбе.

 А све је почело нимало наивно, насловном страном једног писаног медија са фотографијом  Љубојевићеве куће од милион марака.  Свима који знају да је тај објекат тек  убога страћара у односу на виле, хацијенде и остала чуда нове властеле које за ове власти никада неће бити на насловници ове новине, било је јасно каква судбина чека  првог шумара Српске.

Свима изузев њему и Петру Ђокићу.