Лондон 2012: паралимпијски пробој Руса

У Лондону су завршене Паралимпијске игре 2012. Први пут руска репрезентација се попела на друго место у екипном пласману: 36 златних медаља, 38 сребрних, 28 бронзаних. На првом месту су се нашли Кинези – 95 златних. Воља за победом је управо оно што треба учити од параолимпијаца.

Буквало неколико сати пре церемоније затварања Руси су постали шампиони у фудбалу у инвалидским колицима. Ни један меч нису изгубили. Практично свако злато Руса је нови рекорд. Тако је пливачица Оксана Савченко победила на свих пет дистанци и поставила 4 светска рекорда. А лаки атлетичар Алексеј Ашапатов је обновио светски рекорд у бацању диска и паралемпијски – у бацању кладива међу спортистима у колицима. Одлично су наступили тимови стреличара, освојили смо сребро у штафети. Ове победе нико није очекивао и због тога оне постају још вредније, говори генерални секретар Пралимпијског комитета Русије Михаил Терентјев.

- Победе у стрељаштву, мушке и женске репрезентације у лакој атлетици и штафети биле су неочекиване за све. И укупни пласман од 102 медаље говори о томе да је руска паралимпијска репрезентација избила на квалитативно нови ниво, који ће бити тешко задржати и који предвиђа додатну одговорност. И за Паралимпијски комитет, и за министарство спорта и за друштво.

Конкуренција на Паралимпијским играма сваке године постаје све оштрија. Спорт је спорт. Овде свако тежи ка победи. Тако се руска репрезентација у мачевању нашла тек на петом месту. Са једне стране, то је пораз, са друге победа. Јер доспети на Игре, проћи квалификације, за спортисте у коликцима било је врло тешко. Председник Федерације паралимпијског мачевања Јелена Белкина истиче да су власти Лондона учиниле све да ништа не одвуче репрезентацију од наступа.

- Што се тиче Олимпијског села, све је врло комфорно, удобно. Собе су биле мале, али ипак биле су промишљене за инвалиде у колицима. Све је било доступно. Чак су спортистима проверавали зубе и правили наочаре. Хвала Богу, прошло је без икаквих повреда. Ми смо одлично били припремљени, свој основни задатак да прођемо квалификације, испунили смо. Затим су спортисти одлично мачевали.

Сваки наступ за паралимпијце је као битка са самим собом. Важно је не само победити супарника, већ и доказати свима да инвалидност није пресуда. А када су трибине стадиона препуне, спортиста добија додатни стимуланс за победу, уверен је Михаил Терентјев.

- Звахвални смо и Британији, која је створила све услове за тако успешне Игре. И све је одбрадовало то што су сваког дана биле пуне трибине стадиона. Био је отворен телевизијски канал на којем су даноноћно говорили шта је то паралимпијски покрет. А на Трафалгарском тргу био је постављен огроман монитор и овај трг је увече био у потпуности пун, људи су навијали за паралимпијце. То је просто величанствено.

На Играма у Лондону паралимпијци су освојили два пута више златних медаља, него у Пекингу. Предстоје четири године за припрему за такмичења у Рио-де-Женејру. За то време спортистима је потребно не просто да се припреме за победу, већ да свим силама одбрне титулу једне од најјачих паралимпијских репрезентациај света.