
Ко ће добити канцеларију за дијаспору?
Све ово најбоље показује оно што тзв. аналитичари називају – однос дијаспоре и матице. С једне стране имамо фантомске организације Срба емиграната, састављене од људи који би, да су остали у земљи, вероватно били председници месних заједница, јурили децу из улице у време прописаног одмора и шпијунирали комшије. Удружења без икаквог легитемитета и са помпезним називима (конгреси, одбране, федерације...) углавном створена и организована уз издашну помоћ УДБЕ, ДБ, БИА и осталих служби, са јасном идеолошком поставком у маниру Срђе Трифковића и сличних теоретичара и просипача мудрости из даљине. Они који имају живаца да читају њихова помпезна саопштења са скупова и конгреса, могу помислити да се ради о бог зна каквим озбиљним организацијама које се у иностранству боре да Срби буду заступљени на најбољи могући начин и да имају подршку огромног броја наших емиграната. Стварност је, нажалост, сасвим другачија. Њихови састанци, а некима сам имао прилике да присуствујем, скуп су старина којима још нико није јавио да је Тито умро, амбициозних и неостварених квази-политичара, професионалих патриота, и, наравно, сарадника већ поменутих служби. Почивши СКЈ би плакао за таквим кадровима. Закључци и елаборати који се издају након ових скупова натопљени су тамјаном, испразним националистичким флоскулама и врве од општих места које имају амбицију са спасу свеколико српство од немани са Запада (иако том истом Западу не налазе мане, чак мисле да је сасвим удобан за живот). Сан сваког од њих је да уђу у нешто што се назива Скупштина дијаспоре, а што им пружа лагодну могућност да млате празну сламу на рачун србских пореских обвезника.
С друге стране стоји Влада Србије, у којој се Министарство за дијаспору запатило 2004. и потрајало све до ових дана камуфлирајући се у Канцеларију у којој ће се опет удобно сместити седамдесетак људи блиских неком од коалиционих партнера. Најбољу илустрацију о односу власти према емиграцији чуо сам након формирања владе 2008. када сам од једног високо позиционираног функционера Демократске странке тражио објашњење због чега је баш СПО задужен за одлутале Србе: “Морамо нешто да им дамо, а ово је место где могу да направе најмање штете“. У преводу: ”Министарство је формирано из само једног разлога. Уколико неко донесе пар десетина хиљада гласова у коалицију и помогне нам да освојимо власт, морамо да имамо неку коску којом ћемо их наградити, задовољити њихове апетите и дати им могућност да удоме своје заслужне чланове“. Не треба посебно наглашавати да властодршце у Србији живот нас који смо отишли интересује отприлике колико и политичка судбина Јелене Триван. И она фарса са гласањем у иностранству спада у категорију „коске“ и даје добру прилику да посматрачи из разних странака виде мало белог света о трошку оних истих пореских обвезника. Наравно, не пропуштају прилику да се похвале како гастарбајтери сваке године пошаљу у земљу кеша у износу од неких пет милијарди долара. Бивши министар Срећковић је тај податак стално извлачио као кец из рукава, мислећи, ваљда, да су он лично и Министарство дијаспоре најзаслужнији што ми шаљемо неку цркавицу не би ли наши родитељи и остали ближњи некако преживели у Србији.
А негде између свеколиких србских конгреса и домаће власти, у некој сивој зони обитава велики број (никако да се пребројимо, иако је Министарство уложило велике напоре у тај подухват) Срба емиграната који у далеком белом свету раде, подижу и школују децу, отплаћују кредите, брину своје људске бриге и воле своју земљу иако, замислите, не припадају ни једној организацији из дијаспоре.
Управо зато премијер и може онако благонаклоно да аминује кандидатуру Милорада Чавића. Што се њега тиче, може и Екрем Јеврић. Не прави битну разлику, све док не таласа.
Небојша Милосављевић
- Извор
- Tesla vision
- Повезане теме
- Србско исељеништво
- дијаспора
Коментара (0) Оставите Ваш коментар Објавите новост
Међународни олимпијски комитет саопштио је да је одлука „заснована на доказима и стручним проценама“...
Невероватно финале у скоку увис обележило је Светско првенство у Токију, а српска атлетичарка Ангелина Топић освојила је бронзану медаљу. Финале је два пута прекидано због јаке кише, али је...
„Када смо добили позив из Бразила да учествујемо на Светском првенству, једино смо селектор и ја веровали да је то оствариво. Говорили су да смо луди, да нећемо успети...
"Kada smo dobili poziv iz Brazila da učestvujemo na Svetskom prvenstvu, jedino smo selektor i ja verovali da je to ostvarivo. Govorili su da smo ludi, da nećemo uspeti...
"Kada smo dobili poziv iz Brazila da učestvujemo na Svetskom prvenstvu, jedino smo selektor i ja verovali da je to ostvarivo. Govorili su da smo ludi, da nećemo uspeti...
Na Atletskom stadionu u Kraljevu danas je održan prvi dan Prvenstva Srbije za seniore, uz učešće čak 260 takmičara iz cele zemlje. Publika je uživala u vrhu...
Остале новости из рубрике »
















