Ексхумација Арафатовог тела одговара свима

Руски стручњаци стигли су на Западну обалу реке Јордана ради учешћа у ексхумацији остатака првог палестинског лидера Јасера Арафата, планиране за уторак. Постоје сумње да је његова смрт на јесен 2004. године у париској болници била насилна. У међувремену експерти покушавају да схвате коме је повољно да враћа у фокус пажње јавности околности смрти једног од најчувенијих политичара 20. века.

Арафат је оставио удовицу Суху, која је скоро одмах изразила сумње у природност мужевљеве смрти. Сличне тачке гледишта се придржавају и многи политичари и експерти. Званична истрага је почела чим су стручњаци из Института за рафиофизику у швајцарској Лозани нашли у личним стварима Јасера Арафата полонијум-210, при томе тачан толико колико је требало да остане да је 2004. године – у години болести и смрти – политичар добио тачно онолику дозу коју је добио у Лондону трагично преминули одбегли од правосуђа Александар Литвињенко.

Са друге стране, симптоми које су описали француски лекари који су лечили Арафата, не слажу се са знацима тровања полонијумом. И уз то у светској медицинској пракси врло је мало документованих сведочанстава о смрти од тровања полонијумом. О његовом деловању на организам човека наука зна сасвим мало. Та околност даје право низу експерата да сумњају у сврсисходност истраге. Осим тога, у експерским круговима влада мишљење да ексхумација Арафатовог тела јесте пре свега политичка ствар. Говори Јевгениј Сатановски.

- Прича око ексхумације Арафатовог тела потребна је искључиво Палестинцима у оквиру борбе за остатак његовог наслеђа. Ова борба се разбуктава пред крах политичког дијалога Палестинске националне аутономије са Израелом. Пошто је јасно да предавање пријаве у УН о признавању Палестине за државу без испуњења оних услова које се Арафат обавезао да испуни још 1999. године (али на крају није ни испунио), без потипсивања финалног регулисања ситуације, без потписивања споразума о статусу Јерусалима, о избеглицама, о границама и о свему осталом што су се Палестинци обавезали да потпишу, пристајући на споразум у Ослу, значи да је овај процес „умро“.

Упоредо са тим треба признати да и Израелци, и актуални палестински лидери немају ништа против да развеју сумње на свој рачун. Управо зато ће посебно брижљиво пратити квалитет истраге. Има и других страна укључених у овај случај, чији интереси се не подударају са израелским и палестинским. У тој ситуацији учешће руских експерата гарантује бар неку објективност. Сумњивом се чини вероватнића скривања резултата, пошто је у тој причи превише много актера.

Али чак ако се потврди да је политичар био отрован, значајно заоштравање ситуације на Блиском Истоку не треба очекивати. Могући су немири у Палестини, али тешко да резултати радова научника могу значајно да отежеају и тако сложену ситуацију. Израел и арапски свет су заинтересовани за мировни процес који кочи неодређеност урзока смрти Јасера Арафата.