Како је Међугорје постало хрватско светилиште !

Годину дана после смрти Јосипа Броза, 24. јуна 1981. године, а управо на годишњицу усташког покоља, шесторо деце из хрватских породица (најмлађе је имало 10, а најстарије 16 година) „видело“ је у Међугорју Девицу Марију, то су рекли родитељима, што је било довољно да се направи култ због кога је ово херцеговачко село до данас посетило више од 30 милиона ходочасника, а ондашњим католичким свештеницима џепови су напуњени до врха.

Међу том децом нашла се и унука усташе Мата Иванковића, који је учествовао у покољу 3.000 Срба у Међугорју!

Убрзо је постало јасно да локација „указивања“, у близини српске масовне гробнице, није одабрана случајно и да је делу католичког свештенства било веома стало да се баш у Међугорју успостави лажни култ. Одмах по објављивању „чуда“ верски обреди су претворени у пропаганду усташтва. Певане су песме у част Анте Павелића, а на стенама и фасадама осванули су усташки симболи.

„Национални идентитет савремених Хрвата пречесто је грађен на католичанству и супротстављању Србима, који су послужили као цемент за спајање разнородног националног становништва стопљеног у хрватску нацију, где је значајан удео покатоличених Срба из различитих историјских епоха, али и Чеха, Мађара, Немаца и других народа некадашње Аустроугарске, који су се временом асимиловали „, каже историчар Драган Петровић.

И данас, када је прошло више од 18 година од грађанског рата у Југославији, а Загреб постао једна од престоница у ЕУ, Срби су и даље дежурни кривци за све лоше што се дешава у Хрватској.

„Још је Јован Дучић рекао да је хрватска нација формирана од неколико србских елемената, а један од њих је и језик, који су усвојили од Вука Караџића. Зато, када год је потребно, унутрашњи политички фактор у Хрватској искористи антисрпску реторику. Ипак, унутрашњи политички фактор је само продукт спољашњег, који је и довео до братоубилачког рата. Антисрпство у Хрватској заправо су кроз историју инсталирале велике силе, којима је био циљ да се замрзимо за сва времена и да тако спрече велику јужнословенску државу. И данас одређеним центрима моћи одговара да тиња та ватра између Срба и Хрвата“, објашњава Владислав Јовановић, бивши министар спољних послова СРЈ.

Баханалије код Плаве гробнице

На хрватском острву Паг и његовом најпопуларнијем летовалишту за младе Зрће, и ове године организују се луде журке, на којима се опија и оргија… Све ово одвија се поред места где се налазе кости хиљаде српске деце и жена, убијених у два логора – „Слана“ и „Метајна“.

Први логор за жене и децу у Другом светском рату био је онај у Метајни. Налази се недалеко од плаже „Зрће“. На дну мора, испред „хрватске Ибице“, је плава гробница са костима мученика којима су после клања везивали камење око врата и бацали их у воду.

Недавно је трећи пут уништена спомен-плоча жртвама усташког терора логора „Слана“ и „Метајна“. Савез антифашистичких бораца и Србско народно веће поставили су је 29. јуна, а уништена је већ 18. јула. Први пут плоча је постављена 1975, а уништена 1991. Обновљена је тек 2010, када је потрајала тек два дана.

Хрватски дом

Злочини над Србима у 20. веку често су служили за градњу националног идентитета Хрвата. Пример за то је убиство 1.200 србских цивила у глинској православној цркви крајем јула 1941. године. Убрзо по завршеном покољу, Глинска црква је срушена, а на њеном месту, шездесетих година прошлог века саграђен је Спомен-дом жртава фашизма. Међутим, 1995. године оштећене су и уклоњене плоче са именима жртава, а спомен-дом преименован је у Хрватски дом!