Ратни губитници пуцају у Принципа !

Организатори су се покрили и србским учесницима, али каквим? Како сазнајемо, позив је прихватио историчар Никола Самарџић, доскорашњи следбеник Чеде Јовановића који сада самује своју "крсташку мисију" о "нацистичкој Србији".

Све је то део тренда ревизије узрока и последица Првог светског рата у коме се атентат на аустроугарског надвојводу проглашава узроком, а не повод који се лепо наместио Бечу за агресију на Србију која је после два балканска рата била и људски и материјално истрошена и без снаге и мотива за ратни сукоб са неупоредиво јачим противником.

Акција у Њујорку: Плакати за помоћ Србима, америчким савезницима

И док Ковић каже да домаћа историјска наука треба да објављује радове на ову тему на ветским језицима, друга страна увелико ради на ревизији, игноришући факта, а неретко их и фалсификујући. Још је професор Ханс Иберсбергер на основу фалсификованог превода писма вође "Црне руке" Димитрија Аписа тврдио да је Русија одобрила и финансирала Сарајевски атентат.

 Али не само немачки и аустријски, већ и историчари англосаксонског подручја посежу за натегнутим тезама. Шон Мек Микин у књизи "Руски узроци Првог светског рата" одговорност сваљује на Русију, а Кристофер Кларк Младу Босну упоређује са Ал Каидом.

Владимир Дедијер, чија је књига "Сарајево 1914" проглашена за књигу године 1984. у анкети "Њујорк тајмса" својевремено је био пророк, предвиђајући како ће се историја уподобљавати интересима моћних и како ће се обновити конструкције империјалне политике да су Србија и Срби одговорни за Први светски рат. Објашњавао је то политиком великих сила.

Сарајевски атентат: Франц Фердинанд и Софија       

 

Споменик окупатору

Гаврило Принцип, чији је хитац усмртио Франца Фердинанда, био је члан Младе Босне. Зато што је био малолетан избегао је смртну казну, али је убрзо, пред завршетак рата, умро у чешком затвору.

Данашње Сарајево више нема Принципов мост, нити његове у бетону урезане стопе, док се бошњачке власти спремају да подигну споменик Фердинанду. Србски премијер Ивица Дачић недавно је констатовао да "не зна ниједан народ који окупатору подиже споменик".

 

И док се Србија пресабира на који све начине се супротставити прекрајању историје, савезника још увек има у озбиљној историографији која се држи научно утемељених радова Фрица Фишера. У студији "Посезање за светском моћи" чувени немачки историчар неспорно доказује да је до Првог светског рата дошло због амбиције Немачке да се територијално прошири на рачун других европских земаља и придобије статус колонијалне силе.

Вудро Вилсон: Србска застава на Белој кући

Дивни народ србски: Вудро Вилсон

 

Kako se na Srbiju gledalo u vreme Prvog svetskog rata, vidi se i iz odluke tadašnjeg američkog predsednika Vudroa Vilsona koji je 28. jula 1918. naložio da se na Beloj kući ali i u svim javnim institucijama glavnog grada SAD vijori srpska zastava. U proglasu koji je čitan u crkvama širom zemlje i objavljen u dnevnim novinama, Vilson je, između ostalog, poručio: "

"U nedelju 28. jula pada četvrta godišnjica od dana kada je divni narod srpski, objavom rata od strane Austrougarske, bio pozvan da brani svoju zemlju i svoja ognjišta od strane neprijatelja spremnog da ga uništi. Plemeniti je taj narod odgovorio.

 Tako čvrsto i hrabro oduprli su se vojnim snagama zemlje deset puta većim od njihovog stanovništva i vojne moći, i tek kada su tri puta proterali Austrijance i nakon što su Nemačka i Bugarska pritekle u pomoć Austriji, bili su primorani da se povuku preko Albanije. Pošto je njihova zemlja bila opustošena i njihovi domovi razoreni, duh srpskog naroda nije bio skršen. Njihova ljubav prema slobodi ostala je neumanjena..."