У питању је мржња према Србима, ћирилица је ту само средство

ЈНА није 1991. године дошла у Вуковар, није напала Вуковар, она је тамо од ослобођења 1945. године (ваљда Вуковарчани пораз Хитлера сматрају ослобођењем) у том граду је имала касарну са 14. понтонирским батаљоном у њој.

Рат у Вуковару почео је у пролеће 1991. године, нападом паравојних хрватских снага, предвођених Томиславом Мерчепом, најпре на локалне Србе а потом на касарну ЈНА у том граду. Србе су убијали цело лето, минирали им куће, локале, ресторане.

Славко Докмановић, председник Већа града Вуковара, још у априлу пише писмо Туђману и тражи заштиту за Србе у граду и околини. Туђман одговара сменом Докмановића и слањем у Вуковар комесара хрватске владе, звао се Марин Видић Били.

 
Вуковар: протест против ћирилице

Човек схвата да је Вуковар претворен у пакао и пише писмо челним људима Хрватске, власти и опозицији, у којем драматично упозорава да Мерчепове паравојне снаге дивљају градом, одводе и убијају Србе, краду и уништавају њихову имовину, силују, упадају у станове и куће, не презајући ни од чега. Касније ће се утврдити да је у том периоду убијено између 80 и 100 вуковарских Срба. Загреб не реагује.

Средином августа Мерчеп доноси одлуку да блокира касарну ЈНА у Вуковару. Његови црнокошуљаши најпре искључују касарни струју, па воду, а онда започињу снајперске нападе. На тај начин убијена су шесторица момака у сивомаслинастим униформама.

То мучење трајало је месец дана. Можете ли да замислите како би реаговала армија САД, на пример, да им неко, узмимо у Тексасу, на овај начин блокира касарну.

Тај град би сравнили са црном земљом, без упозорења и мољакања да се прекине опсада, као што је Команда ЈНА молила Туђмана да уразуми Мерчепа.

На крају су покренути тенкови из Београда и почео је комбиновани напад. Подсећам да је у то време постојала држава Југославија. Хрватска је призната као самостална држава тек 15. јануара 1992. године.

Да је војна интервенција ЈНА у Вуковару била оправдана и легитимна потврдио је и Хашки трибунал; тамо није подигнута ниједна оптужница због употребе силе ЈНА у Вуковару.

Дакле, овде се не ради о тананој осетљивости неких Вуковарчана и њихових истомишљеника широм Хрватске, на ћирилицу као симбол под којим су у Вуковар дошли „освајачи“.

Не, то је лаж, подметање за оне који не знају или су заборавили шта је било, какво-такво оправдање за оне који знају све о вуковарској трагедији, али ћуте. Таквих је много, нажалост, и у Београду.

У Вуковару је, да се ми не лажемо, на сцени исказивање мржње према Србима. Ћирилица је ту само средство. Бледо, прозирно, као и свака лаж.