Дани Џингиза Ајтматова
Писац-пророк, бедуин савести, аутор књига које су постале благо читавог света – таквим речима говоре о стваралаштву истакнутог совјетског писца, класика руске и киргиске књижевности Чингиза Ајтматова. 12. децембра он пуни 85 година. У част овог датума вечери посвећене чувеном прозаику организују се у Русији и читавом простору ЗНД, као и у другим страним земљама – Турској и Јапану, Индији и САД, Кини и Аустрији.
У Москви је Џингизу Ајтматову посвећен циклус од 14 вечери – Ајтматовски дани. Њихов организатор је Библиотека стране књижевности. Учесници, наравно, сећају се познатих ауторових дела: приче Џамила и Збогом, Ђулсари!, филозофских романа Плаха и Дан дужи од века. На програму је ретроспектива филмова снимљених по књигама овог писца још у совјетско време. На пример, филм Андреја Кончаловског Први учитељ, филм Ларисе шепитко Жега, Црвена јабука Толомуша Окејева. Осим тога, у Москви је откривен споменик Џингизу Ајтматову. Његов аутор је руски скулптор Георгиј Франгуљан који сматра да су књижевни ликови Ајтматова једно од најбољих надахнућа за скулпторски рад.
- У том је сила његовог талента: његов поетски, романтичарски, филозофски дар могао је да пружи човеку ликове који остају са њим читавог живота. Они су монументални, они су значајни. Они су незаборавни, у сваком случају за мене. Код њега свака реч злата вреди. Он је радио у дубину.
Ајтматов је као писац дебитовао још крајем 50-их година и до средине 60-их је писао на родном киргиском језику, затим само на руском. Његова дела су почела да се преводе одмах. Прво, на пример, са киргиског на француски, а касније са руског на десетине страних језика. У Русији, као и у Киргизији, Ајтматовљева дела одавно се налазе у школском програму заједно са делима корифеја светске књижевности. Али тшеко да је млади Ајтматов предвидео такву судбину када је студирао на пољопривредном институту, радио као зоотехничар и с времена на време писао за новине кратке белешке. Његов пут писца није био лак. И на том путу нису били само добронамерни људи, подвлачи песник и преводилац са тјуркских језика Михаил Синељников.
- Он не припада генијима којима је светска култура припала „у колевци“ – он ју је освајао. Он је избацивао лавину мисли, осећања, уметничких ликова, али код њега се све увећавало – његова сума идеја увећавала се годинама. Он је био вишеслојан. Видео сам га са читаоцима – врло танан, пажљив. Видео сам га као доброг. Видео сам га надменог – то се односило на оне људе који су му тровали младост, а затим зависили од њега...
Књижевни и друштвени углед Чингиза Ајтматова у СССР био је огроман. Био је на многим одговорним дужностима, а 1990. године стао је на чело амбасаде СССР у Луксембругу.
Како би се срели са класиком многи друштвени и културни посленици су од средине 80-их редовно долазили у киргиски град Чолпон-Ата на обали необично лепог планинског језера Исик-Кул. Тамо је Чингиз Ајтматов организовао међународни сусрет интелектуалаца – Исик-Кулски форум који је, без претеривања, окупљао најбоље људе планете.
Олга Бугрова,
- Извор
- Глас Русије, фото: Голос России/ vostok.rs
- Повезане теме
- Русија
- књижевност
Коментара (0) Оставите Ваш коментар Објавите новост
Међународни олимпијски комитет саопштио је да је одлука „заснована на доказима и стручним проценама“...
Невероватно финале у скоку увис обележило је Светско првенство у Токију, а српска атлетичарка Ангелина Топић освојила је бронзану медаљу. Финале је два пута прекидано због јаке кише, али је...
„Када смо добили позив из Бразила да учествујемо на Светском првенству, једино смо селектор и ја веровали да је то оствариво. Говорили су да смо луди, да нећемо успети...
"Kada smo dobili poziv iz Brazila da učestvujemo na Svetskom prvenstvu, jedino smo selektor i ja verovali da je to ostvarivo. Govorili su da smo ludi, da nećemo uspeti...
"Kada smo dobili poziv iz Brazila da učestvujemo na Svetskom prvenstvu, jedino smo selektor i ja verovali da je to ostvarivo. Govorili su da smo ludi, da nećemo uspeti...
Na Atletskom stadionu u Kraljevu danas je održan prvi dan Prvenstva Srbije za seniore, uz učešće čak 260 takmičara iz cele zemlje. Publika je uživala u vrhu...
Остале новости из рубрике »
















