Руски капитал напушта стране банке
Стране банке губе руски новац. Претња Запада економским санкцијама због активне позиције Москве у Украјини изазвала је оток капитала руских клијената из кредитних институција, које се налазе у власништву странаца. Само у марту 2014. године, обим средства повучених из 60 кредитних институција у власништву странаца износио је 63 милијарде рубаља (1,8 милијарди долара).
Руски грађани и организације масовно повлаче своје депозите и затварају рачуне у руским филијалама страних банака. Лидер по одливу капитала постала је Москомприватбанк која је до недавно припадала украјинском Приват банку. Њен обим депозита смањен је за 40%. Међу првих десет "жртава" су: ХКФ-банка - "ћерка" чешке Home Credit Group; Раиффеисенбанк (филијала велике аустријске банке Raiffeisen); "ћерка" француске Societe Generale «Росбанк». Као и "ћерка" америчке Citigroup - Citibank и немачке банкарске групације Deutsche Bank, француске BNP Paribas и Credit Agricole, ING Bank (Холандија), Commerzbank (Немачка). То су само оне чији губици се мере у милионима. Број страних кредитних институција које су погођене политичким интригама Запада против Русије у протеклих неколико месеци, превисује 60. Руси их више не сматрају безбедним местима за чување новца, каже доктор економских наука, политиколог Јосиф Дискин.
- Пре свега, Руси су забринути да са увођењем санкција Русији "ћерке" страних банака не прекину своју делатност. Заиста, са друге стране океана све време долазе захтеви да се уведу нове санкције против Русије. Релевантни нацрт закона су већ предложила два америчка сенатора, од којих је један - Џон Мекејн. Из њихове перспективе, америчке санкције још увек немају значајан утицај на Москву, па траже да се уведу санкције у финансијском сектору. Американци не могу да контролишу руске банке, али могу утицати да стране банке промене свој начин рада. Зато, руски грађани, сасвим рационално, унапред отуда повлаче свој новац и преводе га у руске банаке.
Саме банке у званичним изјавама не воле да губитак капитала повезују са геополитичком кризом и, између осталог, са притиском Запада на Русију у вези са ситуацијом у Украјини. На пример, главни економиста руског огранка Deutsche Bank Јарослав Лисоволик каже да је одлив средстава руских грађана и компанија из "кћерки" иностраних банака у марту изазван "општом нестабилношћу на финансијским тржиштима". Међутим, независни стручњаци се слажу да су акције Руса изазване жељом да се избегну непотребни ризици и бриге. Нажалост, многи људи у Русији су имали несрећу да сами осете како политички бес може одједном оставити обичне грађане без средстава за живот. У марту, корисницима неколико руских банака је изненада била ускраћена могућност да купују, подижу готовину и врше преносе са Visa и MasterCard. У најтежој ситуацији су били људи који су се у том тренутку налазили на путовањима у иностранству. У међународним платним системима своје поступке су објаснили увођењем америчких санкција Русији. Пошто су главни акционари Visa и MasterCard америчке банке, они су у обавези да спроведе прописе америчког Министарства финансија и зато су платни системи блокирали операције једог броја руских кредитних организација, без претходне најаве. После пар дана преовладао је разум. Међутим, догађај је речито показао како грађани могу постати таоци интрига америчких политичара.
Након демарша Visa и MasterCard у Русији, одлучено је да се убрза стварање националног платног система. Релевантни закон је недавно потписао председник Владимир Путин.
Татјана Табунова,
- Извор
- Глас Русије, фото: RIA Novosti/Василий Батанов/ vostok.rs
Коментара (0) Оставите Ваш коментар Објавите новост
Ambasada Republike Srbije u Vašingtonu saopštila je da su Sjedinjene Američke Države zvanično potvrdile svoje učešće na Specijalizovanoj izložbi EXPO 2027, nakon potpisivanja bilateralnog spora...
Аутор и редитељ документарних филмова, Слађан Стојановић из Врања, добио је прву награду за телевизијски приступ на 21. Међународном фестивалу документарног филма "Златна буклија" у Великој Плани, за филм...
Удружење 'Краљевина Србија' прославило је данас своју славу, Светог Симеона Мироточивог, приредивши свечани пријем у Краљевском Двору. Присуствовали сy Њ.К.В. Принц Наследник Филип, Њ.К.В. Принц Александар и Њ.К.В....
U Vranju će u sredu, 4. februara na šetalištu u centru grada od 13 časova biti obeležen Svetski dan borbe protiv raka akcijom pod nazivom 'Koš za zdravlje'. ...
Beka Mitić Ristić, spisateljica rodom iz Vranja a koja živi i stvara u Nišu, održaće književno veče u rodnom gradu, u četvrtak 4. decembra 'Handlebar'-u. Ovo književno veče se razlikuje...
Dvadeset prvo izdanje Međunarodnog Festivala dokumentarnog filma pod nazivom “Dokument 2025”, a koje se održava u organizaciji udruženja “Dokument 06”, trajaće od 3. do 5.12.2025. godine, a svečano otvaranje...
Остале новости из рубрике »
















