Медији: Кина „стеже омчу“ око САД, тестирајући њихове позиције у Азији

САД желе да очувају позицију „главног“ у Средњој Азији, у време када Кина намерава да је врати себи. С тим у вези, председник Кине Си Ђинпинг обратио се историјској тактици Мао Цедунга: „стезати омчу“ око САД како би се проверила приврженост Вашингтона својим савезницима, сматра експерт листа The Diplomat.

Споразуми по многим питањима, постигнути између руководстава САД и Кине за време самита АПЕК, не могу сакрити фундаменталну геополитичку реалност – Вашингтон и Пекинг се такмиче у моћи, тежећи да достигну циљеве који међусобно искључују друг друга, пише издање.

„САД желе да сачувају своју позицију „главног“ у Средњој Азији, у то време кад Кина жели да је врати себи. За достизање овог циља, председник Кине Си Ђинпинг обратио се историјској тактици Мао Цедунга: „стезати омчу“ око САД како би се проверила приврженост Вашингтона својим регионалним савезницима“, коментарише аутор материјала.

`50-их година, пише лист, Мао је пројектовао две међународне кризе у Тајванском заливу, уз помоћ којих је намеравао да ојача притисак на САД или, другим речима, да „стегне омчу“, обраћајући пажњу на екцесе америчких амбиција у Средњој Азији и у четавом свету.

The Diplomat примећује, без обзира на то то што се време променило, кинеска стратегија „омче“ остаје на снази. Од 2012. године Кина непрестано оспорава претензије Јапана на острва Сенкаку, шаљући бродове у суседне воде, а објављивала је и увођење беспилотне зоне над Јужно-кинеским морем. Пекинг је једном већ покушавао да определи крајњи степен привржености Вашингтона својим интересима у Азији, али тај покушај није успео услед слабости маоистичке Кине. Експерт листа поставља питање: колико успешна ће ова стратегија бити за Си Ђинпинга?

Одговарајући на ово питање, аутор материјала обраћа пажњу на кључне националне интересе Кине – Тајван и Јужно-кинеско море. Ако Пекинг не оставља сумњу поводом стратешке важности Тајвана, то Вашингтон тешко да ће острва разматрати у својству приоритета у своје спољне политике. На такав начин, Кина има све основе да провери колико је Вашингтон спреман да улази у спор око Тајвана.

Асиметричност интереса две државе у овом случају се артикулишу нешто мање, али је улог доста велики – разбијање јапанско-америчке алијансе може послужити сигналом за крај регионалне, па чак и глобалне хегемоније Сједињених држава.

Савремена варијација стратегије Маове „омче“, пише аутор материјала, у равној степени се закључује како у жељи да се провери снага Вашингтона, тако и у намери да се продемонстрира тежња Кине да заузме, одговарајући његовом статусу, положај у свету.