Балкански хаику Хермана Ван Ромпеја
„Крим се самоопредељује, као Косово, Крим мора да остане. Али не Косово“. Ван Ромпеј.
Првог децембра завршен је мандат првог председника Европског савета Хермана Ван Ромпеја, интелигентног човека који је заступао принцип „ни нашим, ни вашим“, који је био у стању да подвуче једнакост свих земаља у ЕУ, и који је у слободно време писао хаику. Најпознатија је иронична песма о сопственој ћели: „Ветар мрси коврџе, Ветар остаје, Али не и коса“, која је постала основа нашег тростиха којим смо покушали да илуструјемо недоследност Брисела према спорним територијама.
За време Ван Ромпеја Србија је добила статус званичног кандидата за ступање у ЕУ. У његово време Косово је почело да чини широке кораке на путу у ЕУ. О томе да се ове речи ни по чему не разликују од разговора о времену, сведочи недавни чланак главног уредника приштинског листа "Коха Диторе" Аргона Бајрамија "Мрак над Косовом", где он пише о људима чије кораке поздравља Ромпеј следеће: „да би се одржао луксузни живот наших владара, потребне су додатне таксе, чак и на болест и умирање“.
Упоредо са тим, првом председнику ЕУ припада сентенца „Када се немарно односите према границама, ви се немарно односите према миру“. То је речено о Криму, где је руска „интервенција“ тобоже разорила европски систем безбедности. У ствари овај систем је био разорен раније, 2008. године, једностраним проглашавањем независности Косова. И то много активније од Шешељевих изјава омета процес помирења на којем је, према мишљењу Ромпеја, изграђена ЕУ.
На заласку политичких дана Ромпеј се сасвим разнежио и изјавио да би решење за украјинску кризу могла да постане децентрализација или федерализација. Србији, као што се зна, нуди се искључиво „нормализација“ са косовским „суседом“.
Професор политичких наука Београдског универзитета Слободан Самарџић сматра да су „балканске“ изјаве Ромпеја увек демонстрирале противречности политике ЕУ у погледу Балкана:
- ЕУ није признала Косово, али делује на Косову као да је Косово већ држава. Са друге стране, ради њеног придруживања, раде са Србијом која није признала сецецију Косова. Брисел сам мора да реши тај проблем и да каже дефинитивно да ли признаје територијални интегритет Србије и да ли Косово као држава постоји или је то неки политички провизориум Вашингтона и Брисела.
Нови председник ЕУ је бивши шеф министарског кабинета Пољске Доналд Туск. Док је господин Ромпеј, када је био премијер, правио коалициону владу у Белгији, Туск је активно подржавао независност Косова. Али то тешко да ће утицати на политику ЕУ, сматра Слободан Самарџић.
- Функција председника Европског Савета није висока политичка функција. Председник Европског Савета нема ни свој маневарски простор да креира политику ЕУ. Тако да ће његове изјаве бити пратеће изјаве званичне политике која ће се формирати далеко од његових очију. Формираће се та политика у јаким центрима ЕУ, као што је Берлин и у институцијама као што су Високи представник за спољну политику, председник Комисије и други. Лични став председника Европског савета према Косову ту није важан. У овом случају- он се слаже са генералном политиком, али он ту не може да допринесе ни на боље ни на лошије.
Тимур Блохин,
- Извор
- Глас Русије, фото: AP/Yves Logghe/ vostok.rs
- Повезане теме
- Србија
- Украјина
- Косово
- ЕУ
- геополитика
Коментара (0) Оставите Ваш коментар Објавите новост
19. маја на београдском аеродрому упокојио се јеромонах Роман (Матјушин) — песник са гитаром, монах и човек који је Србију носио дубоко у срцу....
9. маја 1945. године у 00:43 по московском времену у Берлину је потписана безусловна капитулација нацистичке Немачке....
У Москви је представљен пројекат споменика пуковнику Николају Николајевичу Рајевском, који ће бити постављен на југу Србије....
У свечаној и достојанственој атмосфери у Руском дому у Београду, отворена је изложба поводом великог јубилеја: 110 година од формирања Прве српске добровољачке дивизије. Ова изложба окупила је љубитеље...
Izložba slika tri umetnice - Irene Lazić, Ružice Mitrović i Ivane Stanisavljević Negić biće otvorena u četvrtak u Galeriji Narodnog univerziteta u Vranju. Otvaranje izložbe je zakazano za 18....
Џингисиди, како се називају потомци великог освајача, чинили су политичку елиту моћне монголске државе Златне хорде....
Остале новости из рубрике »
















