Кудрјавцева: Руски језик допушта игру речи и рађање подтекста
Руководилац пројекта BILIU Института за стране језике и медијске технологије Универзитета Грајфсвлад Јекатерина Кудрјавцева испричала је дописнику РИА Новости Јулији Осиповој у каквом се положају налази руски језик у иностранству и како се у језику испољава национални карактер.
Јекатерина Љвовна, како процењујете ситуацију са руским језиком у иностранству?
- Све зависи од тога ко је носилац руског језика, који аспект се реализује у конкретној комуникативној ситуацији и методичком прилазу њеног решавања. Тренутно бројност носилаца руског као страног пада, између осталог зато што се смањује број студената који бирају да уче руски као страни језик.
Тим поводом велики значај добијају државни програми за подршку руског језика, проучавања историје и културе Русије као предмета јединственог циклуса, у чему учествују вишепрофилни педагози. И желимо да се надамо да ће се финансирати управо оно што тражи потенцијална циљана публика, узимајући у обзир услове земље и насталу геополитичку ситуацију.
Да ли руски језик одражава национални карактер не у филозофском, већ у филолошком смислу?
За руски језик је мало карактеристичан јасно прописан ред речи у реченици; за разлику од немачког. Приликом превода руског дијалога на немачки, како би се угодило правилима немачке граматике, редослед се крши, мада има битан значај за дешифровање подтекста реченог. На пример, „доћи ћу за једно 15 минута“... Немац ће то превести као „доћи ћу за 15 минута“ и чекаће вечност. Руски језик дозвољава да се растегне просторно-временски континуум, да се он учини мање одређеним. Немачки језик је конкретнији, у њему нема граматичког система који допушта игру речи на нивоу подтекста. Немци не схватају руски хумор исто као ни руске алузије, не умеју да читају између редова.
Са лингвистичке тачке гледишта у савременој књижевности постоје узорни аутори?
Према мени то је Борис Акуњин у прози. Он доказује да чак сада може да се пише величанственим руским књижевним језиком у разним жанровима и стиловима, не прелазећи границе потпуно писмене касичне форме. У поезији је више промена, али на прво месту то су Олга Седакова и Ина Љвовна Лисњанска.
- Извор
- Глас Русије, фото: © Flickr.com/quinn.anya/сс-by-sa 3.0/ vostok.rs
Коментара (0) Оставите Ваш коментар Објавите новост
19. маја на београдском аеродрому упокојио се јеромонах Роман (Матјушин) — песник са гитаром, монах и човек који је Србију носио дубоко у срцу....
9. маја 1945. године у 00:43 по московском времену у Берлину је потписана безусловна капитулација нацистичке Немачке....
У Москви је представљен пројекат споменика пуковнику Николају Николајевичу Рајевском, који ће бити постављен на југу Србије....
У свечаној и достојанственој атмосфери у Руском дому у Београду, отворена је изложба поводом великог јубилеја: 110 година од формирања Прве српске добровољачке дивизије. Ова изложба окупила је љубитеље...
Izložba slika tri umetnice - Irene Lazić, Ružice Mitrović i Ivane Stanisavljević Negić biće otvorena u četvrtak u Galeriji Narodnog univerziteta u Vranju. Otvaranje izložbe je zakazano za 18....
Џингисиди, како се називају потомци великог освајача, чинили су политичку елиту моћне монголске државе Златне хорде....
Остале новости из рубрике »
















