„Шокантан” ниво дискриминације у ЕУ

Имигранти и мањине у Европској унији суочавају се са „шокантним” нивоом дискриминације, а већина те инциденте не пријављује властима.

Ово је главни налаз извештаја Агенције ЕУ за основна права (ФРА), објављеног у среду.

Истраживање којим је обухваћено 23.000 људи из свих држава чланица ЕУ показује да се етничке мањине суочавају са дискриминацијом у готово сваком аспекту свог свакодневног живота, од радног места до учионица и чекаоница у болницама.

Најтеже погођена група су Роми, а за њима следе становници субсахарске и Северне Африке, наводи се у извештају.

Ово је први пут да је ЕУ, која је увела закон против дискриминације 2000, спровела анкету на тему дискриминације на тако великом узорку популације, саопштили су истраживачи.

„Подаци су, за многе групе, прилично шокантни”, изјавила је вођа истраживачког тима Џо Гуди и додала да истраживање показује да је реч о проблему чијем је решавању неопходно приступити.

Дискриминација је најизраженија на послу и у процесу тражења посла „што је наравно кључно, када помислите да се налазимо у времену економске кризе”, рекла је Гуди.

Мањине наилазе на дискриминацију и у областима здравства, становања, образовања и спровођења закона, па је тако један од пет Северноафиканаца пријавио да га је полиција зауставила због расе којој припада, додала је она.

Више од 80 одсто испитаника није пријавило дискриминацију властима јер верују да се ништа не би догодило, а готово половина није била упозната да постоје закони против дискриминације, наводи се у извештају ФРА.

Роми у Чешкој су највише дискриминисана мањина у целој Европској унији, показала је студија.

У Чешкој је некој форми дискриминације или чак и насиља било изложено 64 одсто Рома, у Мађарској 62 одсто а у Пољској 59 одсто.

Чешка је специфичан случај стога што последњих година и локални политичари јаких парламентарних странака, а не само екстремисти, злоупутребљавају латентни расизам према Ромима у чешком друштву као пречицу за каријеру на државном нивоу, што није случај у другим земљама где је такође присутна дискриминација.

Пре свих, бивши лидер чешких демохришћана и једно време министар за локални развој Јиржи Чунек, који је Роме из центра града Всетин иселио у контејнер-станове на периферији или чак у рушевине негде у забити чешких планина.

Политичке поене на антиромском расположењу Чеха пред парламентарне изборе наредног пролећа убире и градоначелница Хомутова на северу Чешке, града са највећим ромским гетом у земљи.

Градоначелница Ивана Ржапкова почела је за наплату дугова граду, махом незапосленим Ромима, да одузима и основну социјалну помоћ, против чега је протестовала влада.

Бивши чешки премијер Мирек Тополанек признао је пролетос, када су екстремисти запалили кућу у којој је спавала ромска породица, а двогодишња беба једва преживела са опекотинама на 80 одсто тела, да у чешком друштву преживљава и чак јача латентни расизам према Ромима.

Бела чешка већина толерише нападе екстремисте и неонацисте, а тек нови министар унутрашњих послова у чиновничкој влади, Мартин Пецина, први је који је од маја кренуо оштро против екстремиста и њихових покушаја да организују неонацистичке походе кроз ромска гета.

Према последњем попису становништва у Чешкој 2001. године свега 11.000 људи изјаснило се да је ромске националности, али званичне процене говоре да у Чешкој живи најмање 250.000 Рома, који се из страха радије изјашњавају као Чеси.