Депресија смртоносна као пушење

Упоредна истраживања стручњака норвешког Универзитета Берген и Института за психијатрију (ИоП) Краљевског колеџа у Лондону установила су да је депресија фактор ризика смрти колико и пушење.

Успостављајући јединствену везу између истраживања на више од 60.000 особа и детаљних података о смртности, истраживачи су после четворогодишњег анализирања, открили да је ризик смртности готово у истом степену порастао код пацијената који пате од депресије и пушача. Професор Роберт Стјуарт, који је руководио истраживањем у ИоП, објашњава могуће разлоге који би могли да потврде ова изненађујућа открића:

„За разлику од пушења, ми не знамо каква је узрочна веза са депресијом али све заиста наговештава да би требало детаљније истражити ову везу зато што она тврдоглаво опстаје чак и после уклањања многих других фактора”.

Истраживање је, како јавља часопис Сајенс, показало да се пацијенти са депресијом суочавају са повећањем растом ризика смртности док комбинација депресије и анксиозности код пацијената снижава стопу смртности у поређењу само са депресијом. Зато доктор Стјуарт указује да је „једна од најважнијих порука овог истраживања да ´мало анксиозности може некоме и користити´ ”...

Истраживачи претпостављају да је реч о две ризичне групе. „Особе са изузетно високим нивоом симптома анксиозности природно су рањиви у суочавању са стресом - на пример, кроз ефекте које стрес има на кардиоваскуларни систем” , упозорио је Стјуарт.

С друге стране, оцењује овај психијатар, „особе код којих постоји низак ниво анксиозности, дакле људи који тврде да немају никакве симптоме, углавном су особе које се ретко одлучују да затраже помоћ за своје физичко стање или припадају категорији људи несвесних ризика - чиме се може објаснити висока смртност у овој категорији људи”. У светлу ових открића, професор Стјуарт указује на главне правце развоја будућих третмана и лечења депресије и анксиозности: „Физичко здравље особа са текућим или ранијим менталним поремећајима изискује много више пажње него што добијају сада”.

По његовом мишљењу, то се, пре свега, односи на примарну здравствену заштиту а затим на бригу о менталном здрављу и општем болничком лечењу при чему посебну пажњу треба посветити контролама општег здравственог стања особа са менталнимн проблемима, контроли физичког здравља и фактора ризика као што су крвни притисак, холестерол, погрешна исхрана, пушење, физичка неактивност.