Белоглави суп мамац за туристе

Ова ретка птица грабљивица привлачи орнитологе из целог света. – Међународни пројекат за обнову сточарства и развој екотуризма.

Вишегодишњи рад Завода за заштиту природе, стручњака и волонтера на заштити белоглавог супа сачувао је ову грабљивицу од изумирања. Пре десетак година на прсте једне руке могли су се избројати парови белоглавог супа, а данас на обронцима клисура река Увац и Милешевка тренутно обитава скоро две стотине птица. Међународни пројекат заштите белоглавог супа на Балкану, који води Фондација за заштиту црног лешинара из Шпаније са Заводом за заштиту природе Србије, проширен је потпројектом намењеним за развој руралног и екотуризма на подручју Нова Варош, Пријепоље и Сјеница.

Циљ је да се развојем тог подручја, економским јачањем локалног становништва обезбеде основе за остварење и унапређење активних мера заштите белоглавог супа који обитава на овим просторима.

Белоглави суп, симбол Специјалног резервата природе „Увац”, веома је редак лешинар који привлачи орнитологе из целог света.

Клисуре река Увац и Милешевка, заједно са манастиром Милешева, веома је занимљиво подручје са становишта развоја екотуризма због прелепих пејзажа, бистре воде богате рибом, гостољубивости домаћина и понуде здравих, традиционално спремљених специјалитета, као и понуде различитих садржаја којима се омогућава уживање у ретко атрактивној природи.

У току је израда студије о постојећим туристичким капацитетима овог подручја, као и могућим правцима његовог развоја. У овај међународни пројекат, као веома заинтересовани, укључили су се и представници околних општина, Нове Вароши, Пријепоља и Сјенице.

У оквиру плана за заштиту лешинара на Балкану развијају се хранилишта на подручју специјалних резервата „Увац” и „Трешњица”, Старој планини и Пчињи, а у плану је успостављање хранилишта и на клисури реке Милешевке.

Најтежи део посла за орнитологе и волонтере јесте да се реши проблем исхране ових лешинара. За коришћење кланичног отпада процедура је доста компликована и строга, али се ипак успешном сарадњом са Управом за ветерину Министарства пољопривреде, шумарства и водопривреде ови проблеми превазилазе.

Хранилиште формирано на Старој планини обишли су међународни стручњаци, ради сагледавања могућности повратка на ово станиште белоглавог супа и беле кање која на овом локалитету није виђена већ три године.

Међу члановима ове комисије били су експерти за птице грабљивице Европе, директор Фондације за заштиту црног лешинара у Шпанији, стручњаци из Лиге за заштиту птица у Француској, затим из франкфуртског Зоолошког врта и, наравно, Завода за заштиту природе Србије.

Представљајући пројекат повратка белоглавог супа на своје некадашње станиште на Старој планини, али и других ретких угрожених птица грабљиваца, орнитолог Завода за заштиту природе Братислав Грубач навео је узроке нестајања ових врста, као и факторе који су најзначаjнији за њихов повратак.

Представник општине Пирот назначио је могућност конкретне помоћи и ангажовања општине, пре свега када је реч о инфраструктури, то јест обнављању пута којим би се достављала храна за лешинаре. Истакнуто је да ће се по усвајању просторног плана (до краја ове године) створити основни предуслови да општинска управа помогне и у реализацији других питања одржавања хранилишта на Старој планини.