БОЖИЋ- НАЈРАДОСНИЈИ ХРИШЋАНСКИ ПРАЗНИК

Православна црква и њени вјерници дочекују најрадоснији хришћански празник Божић. Уочи Божића, на Бадњи дан у свим црквама су служене вечерње литургије, а у двориштима цркава и кућама пањени бадњаци као симбол загријавања пећине у којој се родио Исус Христ.
У часу Рођења Исуса Христа, који је у овај свијет дошао ради спасења читавог људског рода од гријеха и вјечене погибељи, звијезда је обасјала Витлејемску пећину, а на небу су анђели запјевали "Слава Богу на висини и на земљи мир, међу људима добра воља".

Богомладенцу су се прво поклонили пастири, који су му даровали јагње, а потом три мудраца која су му на дар донијели смирну, тамјан и злато.

Код Срба Божић је празник са доста обичаја и његова прослава почиње одласком на јутарњу литургију, на којој вјерници који су постили Божићни пост приступају Светој тајни причешћа.

Након литургије, укућани се окупе око божићне трпезе, помоле се Господу, а затим пјевајући тропар "Рождество твоје Христе Боже наш", окрећу и ломе чесницу - погачу у коју је стављен новчић.

Вјерује се да ће ономе у чијем дијелу чеснице буде новчић наредна година бити посебно срећна.

Божић је породични празник, тај дан се не иде у посјете, са изузетком полазника или положајника - мушке особе, обично је то кум, комшија или породични пријатељ, који долази у кућу слављеника и први честита Божић.

Божић се слави три дана, а вјерници се поздрављају са "Мир Божији - Христос се роди", уз отпоздрав "Ваистину се роди".

На дан Божића сви људи су срећни, а топлина и мир владају у домовима јер овај дан представља породични празник препун праве љубави, доброте, истине, правде и праштања.

Уочи Божића,на Бадње вече православне хришћанске породице се окупљају око посне трпезе.

У поноћ, у обновљеном храму Христа Спаситеља у Бањалуци, биће служена прва Божићна литургија која повезује два празника - Бадње вече и рођење Исуса Христа - најрадоснији догађај хришћанског свијета.

На Бадње вече емитована традиционална Божићна посланица архијерја СПЦ коју је у Српској патријаршији, уочи празника прочитао митрополит црногорско-приморски Амфилохије, чувар патријарашког трона до избора новог поглавара СПЦ.

Бадњак је по правилу младо церово или храстово дрво и представља симбол дрвета које су, како каже предање, пастири донијели Јосифу и Марији да заложе ватру и загрију пећину у којој је рођен Исус.

Прије изласка сунца бадњак са три ударца према истоку одсијече најстарији мушки члан породице.

Према изворном обичају, бадњак се пали уочи празника и гори до Божића када се објављује радост Христовог рођења.

Догоријевање бадњака је симбол растанка са старим вјеровањима и прихватање нове свјетлости која долази са вјером у новорођеног Христа.

Сви обичаји имају смисао хришћанског заједништва, па се сматра да се окупљени око бадњака људи загријевају љубављу и слогом а његову свјетлост уносе у мрак незнања и празноверја.

Уочи Божића сламом се посипа под и домови се претварају у витлајемску пећину у којој је рођен Исус Христ, који је повијен у сламу и коме су се најприје поклонили пастири.

У сеоским кућама слама лежи и по три дана док се у градовима у домове уноси свјежањ сламе која се поставља уз бадњак.

Постоји обичај да се куће посипају житом и низ других ритуала којима се даје хришћански смисао јер је Христ дошао да људе зближи и нахрани и напоји својом науком и љубављу.

"Ко је гладан нека дође мени ја ћу га нахранити, и ко је жедан нека дође к мени да пије воде живе", записано је у Јеванђељима.

Бадњи дан и Бадње вече 6. јануара славе све православне цркве и вјерници који поштују Јулијански календар - Руска православна црква, Јерусалимска патријаршија, Света Гора, старокалендарци у Грчкој и египатски Копти.

Све остале хришћанске цркве, међу којима и неке православне, Божић су прославиле прије 13 дана, поштујући ново рачунање времена и грегоријански календар.