Немцима „не раде” кредитне картице
Проблем изазива безбедносни чип на картицама који не распознаје 2010. годину.
Око 30 милиона Немаца жали за прошлом годином, јер су им тада, ако ништа друго, бар платне и кредитне картице функционисале. Откако је почела нова, једини начин да дођу до свог новца јесте да га чекају на шалтерима банака и пошта.
Испоставило се да је све проблематичне картице произвела француска компанија „Гемалто”, главни снабдевач немачких банака „Постбанк” и „Комерцбанк”.
У штуром саопштењу за медије, компанија наводи да истражује проблем и покушава да га реши тако да се избегне замена картица. Јер замена једне картице кошта од пет до десет евра, па би немачке банке морале да издвоје готово четврт милијарде евра.
Најгоре је Немцима који су у иностранству, па немају своје банке у близини. Удружења за заштиту потрошача траже од банака да клијентима надокнаде трошкове.
„Ако клијенти имају ванредне трошкове због подизања новца на шалтерима, посебно у иностранству, нека сачувају потврде и траже надокнаду”, каже Херман Јозеф Тенхаген, уредник часописа „Финанцтест”.
Удружење банка уверава Немце да им је новац сигуран на рачунима. Безбедносни чипови, који изазивају проблем, јесу из најновије генерације која треба да заустави копирање и фалсификовање картица.
До краја ове године требало би да их имају све банкарске картице.
- Извор
- РТС
Коментара (0) Оставите Ваш коментар Објавите новост
19. маја на београдском аеродрому упокојио се јеромонах Роман (Матјушин) — песник са гитаром, монах и човек који је Србију носио дубоко у срцу....
9. маја 1945. године у 00:43 по московском времену у Берлину је потписана безусловна капитулација нацистичке Немачке....
У Москви је представљен пројекат споменика пуковнику Николају Николајевичу Рајевском, који ће бити постављен на југу Србије....
У свечаној и достојанственој атмосфери у Руском дому у Београду, отворена је изложба поводом великог јубилеја: 110 година од формирања Прве српске добровољачке дивизије. Ова изложба окупила је љубитеље...
Izložba slika tri umetnice - Irene Lazić, Ružice Mitrović i Ivane Stanisavljević Negić biće otvorena u četvrtak u Galeriji Narodnog univerziteta u Vranju. Otvaranje izložbe je zakazano za 18....
Џингисиди, како се називају потомци великог освајача, чинили су политичку елиту моћне монголске државе Златне хорде....
Остале новости из рубрике »
















