Ко обара авионе над ђавољом вароши

Феномен Ђавоље вароши код Пролом бање (Куршумлија) највјероватније потиче од прастарих дана кад се са овог подручја повукло огромно језеро, на чијем дну су се налазиле чудновате природне пирамиде. Према општем мишљењу, Ђавоља варош је јединствени природни споменик на тлу Европе.
Новија историја биљежи да на овом подручју, из досад непознатих разлога, падају и војни авиони. Упечатљив примјер је пад војног транспортног авиона "Даглас ДЦ-3", почетком педесетих година прошлог вијека. Након званичне истраге, објелодањено је да је у питању био "људски фактор", али је остала сумња, јер је авионом управљала искусна посада и да се авион, ипак, срушио из помало необјашњивих разлога. Уз то, Јован Недељковић, бивши командант нишког војног аеродрома каже да се изнад Радан планине и подручја Ђавоље вароши, што је познато свим пилотима, користе искључиво жиро-компаси, јер авио-магнетни компас, изнад овог подручја, нетачно и непоуздано одређује курс.
Многобројни истраживачи су се бавили овим феноменом, а почетком 2003. године, у једном београдском дневном листу појавио се текст под називом "Тајне змајевих бразди". У овом тексту се појавила изјава Станимира Вучетића, пензионисаног авио-техничара из Београда, аматера радиестезисте.Према његовим истраживањима, испод Радан планине тече термална ријека, која је засићена разним минералима, па ствара јак набој акумулираног електрицитета и тако се организује магнетно поље, ограничено луком, сличном дугином и простире цијелим њеним током. Ријека извире испод Малог крша на планини Соколовици и протеже се према југу – све до границе са Албанијом. Висина горње границе лука, према његовим истраживањима, износи 973 метра, али се дјеловање осјећа још 600 метара изнад, што битно утиче на ваздухоплове који лете ниже, или ближе овом подручју.
Радомир Танасковић, дипломирани туризмолог из Куршумлије, врсни познавалац овог краја, тврди да се локалитет Ђавоље вароши налази у зони "Змајевих бразди" или, како се још називају, "змајевих глава". О њима је сазнао од неког пријатеља који је, чепркајући по старим папирима, нашао записе келтских свештеника, у којима се објашњава постојање ове природне појаве. Према тим списима, на Балкану се налазе само двије такве "бразде" – једна изнад долине ријеке Мирне у Истри, а друга над Радан планином, на чијим обронцима се и налази Ђавоља варош.
Како је наведено у тексту, "змајеве бразде" налазе се и изнад Кони Ајленда, у близини Њујорка. Све ове три "тачке", почетком деведесетих година 20. вијека, повезивале су неки необични догађаји. Наиме, изнад Радан планине и Ђавоље вароши појавиле су се "звијезде луталице". Долазиле су са предвечерјем и нестајале у зору. Тај феномен нијесу могли да објасне ни најелитнији познаваоци небеских прилика, док се у Истри, у исто вријеме, обрушио метеор, чија се свјетлост, при паду, видјела чак и у Италији.
Изнад треће "змајеве главе", на подручју Кони Ајленда тада се мистериозно срушио амерички путнички авион, а ни агенти моћне ЦИА нијесу успјели да објасне шта је узрок његовог пада.
Након ових догађаја, у народу је поново оживјела прича о "скамењеним ђавољим сватовима" и "окамењеним ђавољим ученицима", па се дошло до закључка да то "ђаволи обарају авионе"!
После низа авионских несрећа, пилоти избјегавају ово подручје у широком луку. Иначе, на простору Ђавоље вароши постоје двије интересантне хидрографске појаве – ђавоља вода и ђавоље врело. Ђавоља вода је скуп неколико извора који се јављају на висини од око 700 м, у кориту Ђавоље јаруге. Вода је минерализована и, како наглашава др Младен Р. Станојевић, опасна је за пиће, али се употребљава у народној медицини за залечивање рана и, рјеђе, за лијечење обољења грла, уста, ждријела. Ова вода се у Пролом бањи продаје по веома високој цијени! Ђавоље врело, како пише др Станојевић у својој докторској дисертацији "Туристичке вриједности топличког краја", избило је 1070. из геолошке бушотине и од тада ова вода истиче и разлива се према кориту Жутог потока, таложећи гвожђевити оксид и формирајући минијатурне црвене слапове...
Два потока која су се уливала у језеро, доносила су и таложили по прибрежној тераси – рјечни материјал. Послије великих киша, они су доносили крупно камење, које је остало уклијештемо у мекшим седиментима. Тако су са обје стране развођа Ђавоље и Паклене јаруге, како напомиње др Станојевић, створене 202 пирамиде, чија се висина креће од два до 15 метара. Ширина им се, у основи, креће од четири до шест метара, а на врху један до два метра. Камене пирамиде с лијеве стране Ђавоље јаруге су већих димензија, импозантније су и тиме привлачније за фоторепортере, а њихова монументалност, истиче Станојевић, долази до изражаја кад се посматрају из корита или са десне стране Ђавоље јаруге...