ОТВОРЕНО ПИСМО Срба из Француске

СКУПШТИНА ДИЈАСПОРЕ СРБА У ФРАНЦУСКОЈ

ОДБОР ЗА СРПСКЕ НАЦИОНАЛНЕ ИНТЕРЕСЕ

Париз, 15. Фебруар 2010.

Број: 10/01

САОПШТЕЊЕ ЗА ЈАВНОСТ поводом предстојећег доношења резолуције о Сребреници

 

 

Обзиром да ће почетком марта 2010. године посланичке групе које чине владу Србије (СПС-За европску Србију-Г17), или влада Србије, предати Народној скупштини на усвајање резолуцију о Сребреници, по « позиву »Европског пармамента, а у име « јасне поруке будућим генерацијама» којом се осуђују злочини почињени од стране Срба над босанским муслиманима, са могућношћу да се у тексту резолуције употреби и појам геноцид.

 

Имајући у виду да је српски народ током двадесетог века био жртва, још увек, некажњеног геноцида почињеног у Другогом светском рату од стране, такозване Независне Државе Хрватске и уз учешће нацистичке Немачке, као и некажњен злочин геноцида у току сецесионистичког рата од 1991. до 1995. уз учешће појединих држава припадника НАТО-а и да је, по трећи пут у двадестем веку, злочине међународног карактера над српским народом почињен 1999. у току НАТО агресије на СР Југославију - углавном Србији, а да се Европски парламент у име «јасне поруке будућим генерацијама» није о томе огласио.

 

Имајући у виду да Влада Србије, осим увредљиве «трговине» тужбама са Хрватском о злочину геноцида, није се залагала да би се утврдила истина о свим злочинима над Србима у току сецесионистичких ратова од 1990 до 1995. године, а да данас поједини њени чланови, занемарујући страдања српског народа, заговарају важност резолуције само о Сребреници «из моралних и политичких разлога» (!!). Имајући у виду да је број жртава и правна квалификација злочина у Сребреници, ма колико је сваки злочин за жаљење и осуду, у великој мери резултат масовне медијске антисрпске пропаганде, а не објективне анализе, те нема упориште у чињеницама и поузданим подацима, што се очигледно види и у тексту резолуције Европског парламента од 18/01/2009, став «Б», Имајући у виду да би одлука Народне скупштине о усвајању резолуције о Сребреници довела у питање даљи опстанак Републике Српске јер би њени непријатељи користили ту резолуцију као доказ да се Република Српска заснива на злочину геноцида и да је као таква неодржива. Поред тога, неуважавајући српске жртве у току сецесионистичког рата на простору данашње државе Хрватске даје јој моралну и политицку подршку за дуготрајну окупацију вековних српских земаља на простору Републике Српске Крајине.

 

Најзад, имајући у виду да прихватањем такве резолуције о Сребреници, упркос чињеници да је Међународни суд правде донео одлуку да Србија није одговорна за почињене злочине у Сребреници, држава Србија, противно пресуди овог суда, и стављајући се изнад њега, самоубилачки преузима на себе одговорност за непочињено са далекосежним негативним последицама по Србију, Републику Српску и српски народ у целини.

 

 

Из навадених запажања:

 

Сматрамо, да се злочини међународног карактера, укључујући геноцид, не могу изоловано осуђивати, а да се не узме у обзир и узрочни злочин - злочин против мира. Злочин против мира је почињен од стране врхунских политичких личности појединих држава чланица Европске заједнице, довео је до сецесионистичких ратова, и последично, до других злочина на простору бивше Југославије. Међутим, злочин против мира је смишљено изостављен из међународног правосуђа, тако да одговорни за тај највећи међународни злочин неће сносити правну одговорност.

 

Да, користећи своју парламентарну већину председник Борис Тадић може да удовољи захтеву и уцени Еврпске заједнице и да Народна скупштина усвоји резолуцију о Сребреници, али нико нема право да оваквом једносмерном одлуком српском народу намеће кривицу за један од најтежих међународних злочина и да га тако сврста у ред нацистичке Немачке која је управо над њим, у току претходних деценија, починила некажњене злочине међународног карактера, укључујући геноцид.

 

Да се једнострано самооптуживање на штету целокупног српског народа, под притиском Европске заједнице, упркос чињеници да је Србија ослобођена од стране Међународног суда правде у Хагу за злочине у Сребреници, може сматрати као саучешће у злочину над сопственим народом.

 

Да усвајање резолуције о Сребреници од стране Народне скупштине Србије служи НАТО-у да оправда своје злочине и Међународном кривичном Трибуналу за бившу Југославију да легализује своју неправду против Срба.

 

Очекујемо да Председник Србије Борис Тадић, Влада и Народна скупштина Србије неће подлећи притисцима и уценама појединих држава Европске заједнице и да на тај начин неће подељени, окупирани и пострадали српски народ изједначити са злочинцима нацистичке Немачке што ће трајно жигосати будуће генерације Срба. Таква одлука би довела до тога да, већ испаћени и осиромашени српски народ, као највећа жртва сецесионистичких ратова, плаћа одштету од више милијарди долара.

 

Позивамо, Србе и српске организације у свету, да манифестују подршку Народној скупштини да не прихвати резолуцију о Сребреници јер је заснована на антисрпској пропаганди и диктату Европске заједнице.

 

Апелујемо на посланике Народне скупстине Србије да, у светлу својих часних предака и будућих генерација, одбију:

 

Резолуцију Европског парламента од 19. 01. 2009. јер је заснована на пресуди Међународног суда правде од 28. 02. 2007. којом Србија није осуђена али јој се ставља на терет неангажовање у спречавању злочина. Тај суд је, међутим, користио архиву лажних сведочења и тајних сведока Међународног кривичног трибунала за бившу Југославију, као и нетачне податке узете из дневне штампе познате по својој антисрпској пропаганди и лажима. Доношењем такве једне резолуције неће допринети ни истини, ни правди, нити помирењу међу народима бивше Југославије. Српски је народ одбацује.

 

Предлог резолуције о Сребреници јер почива на политичкој уцени и неистини, а не на правди и истини, те као таква, несме бити прихваћена од Народне скупштине Републике Србије у име свих њених грађана у отаџбини и расејања.

 

Синиша Благојевић,

председник Скупштине дијаспоре Срба у Француској

 

Видоје Пурић,

потпредседник Скупштине дијаспоре Срба у Француској

 

Сима Мраовић, председник Одбора за националне интересе

 

Предислав Јанковић,

потпредседник Скупштине дијаспоре Срба у Француској

 

Чланови одбора:

 

Драган Павловић

Зоран Радовановић

Јованка Ђорђевић

Петар Милић