Французи забранили приказивање филма „Крим. Повратак кући“
Власти Стразбура, Нице, Кана и Бордоа забраниле су приказивање филма „Крим. Повратак кући“, изјавио је представник Руског државног филмског фонда Олег Агишин.
Према његовим речима, филм је већ био приказиван током лета у Паризу, међутим, власти ова четири града прибегавале су разним методама како би спречиле његово приказивање.
Последњи случај, рекао је Агишин, догодио се у Бордоу, јер су активисти украјинске дијаспоре сакупили потписе и послали их у градску скупштину, након чега је донета одлука о забрани приказивања филма.
Посланик француске Народне скупштине Никола Дјуик сматра да је у питању веома „глупа и неприхватљива цензура“, имајући у виду да је Крим историјски био руски.
„Важно је да људи знају да је Севастопољ одувек био део Федерације. Цензура овакве врсте кочи дијалог и размену мишљења. Мислим да је то контрапродуктивно и недопустиво“, рекао је Дјуик.
Он је као разлог због чега појединци не желе да тај филм буде приказиван навео реалност целокупне ситуације, односно резултат референдума који је стабилизовао прилике на Криму и спречио непотребне жртве.
Филм, како је рекао, потврђује да је већина становника Крима са великом радошћу дочекала повратак у Руску Федерацију, а то не одговара Кијеву.
„Кијевске власти у протеклих 10 година нису улагале у Крим, што је довело до тога да су путеви у лошем стању, као и да су системи за прераду ђубрета веома застарели. Свима је познато да Украјина никада није била организована држава, као и да је развој економије веома лош. Након посете Криму, уверио сам се да су грађани срећни што су се вратили у Русију“, објаснио је Дјуик.
Француски политичар такође сматра да је једина гора ствар од цензуре — недостатак опште културе и отворености ка другим нацијама.
„Познато је да су Аустроугарска и Немачка за време Првог светског рата желеле да Украјину виде као независну земљу, а већина новинара и политичара и даље дели сличан став због недостатка културе и знања. Ти људи би требало да отпутују на Крим, да науче стране језике и да буду отворени, јер то је једини начин да схвате да је Русија део Европе и да Европе неће бити без Русије“, закључио је Дјуик.
Читајте више на Украјина и Новорусија из минута у минут
- Извор
- / vostok.rs
Коментара (0) Оставите Ваш коментар Објавите новост
19. маја на београдском аеродрому упокојио се јеромонах Роман (Матјушин) — песник са гитаром, монах и човек који је Србију носио дубоко у срцу....
9. маја 1945. године у 00:43 по московском времену у Берлину је потписана безусловна капитулација нацистичке Немачке....
У Москви је представљен пројекат споменика пуковнику Николају Николајевичу Рајевском, који ће бити постављен на југу Србије....
У свечаној и достојанственој атмосфери у Руском дому у Београду, отворена је изложба поводом великог јубилеја: 110 година од формирања Прве српске добровољачке дивизије. Ова изложба окупила је љубитеље...
Izložba slika tri umetnice - Irene Lazić, Ružice Mitrović i Ivane Stanisavljević Negić biće otvorena u četvrtak u Galeriji Narodnog univerziteta u Vranju. Otvaranje izložbe je zakazano za 18....
Џингисиди, како се називају потомци великог освајача, чинили су политичку елиту моћне монголске државе Златне хорде....
Остале новости из рубрике »















