У ритму валцера
Веселом полком Јохана Штрауса Воз задовољства у Престоној сали Зимског дворца у Санкт-Петербургу отворен је 9. Међународни музички фестивал Велики валцер. У току 11 дана ће се дивна весела и романтична музика свирати у парадним салама Државног Ермитажа, у дворцима Павловска, Царског села м Петерхофа. Коментар нашег петербуршког дописника Анатолија Новоселова.
Сјајни валцери, Бечки валцер, Бечки бал, Омиљени валцери, ...само валцер. Само називи концерата тог веома популарног фестивала сведоче да ће деветог лета узастопце дивна музика Јохана Штрауса пружити Петербуржанима и гостима града јединствену могућност да се врате у доба од пре 150 година и нађу у безбрижној ванградској атмосфери задовољства.
Све је почело средином 30-их година 19. века када је у Русији била саграђена прва железница. Она је спојила ванградске летње резиденције руских импаратора Царско Село и Павловск близу Петербурга. Ради пријема гостију била је саграђена Павловска железничка станица. Ту је било све да би публика пријатно провела неколико сати. Станица је имала не само ресторан, башту са фонтанама, већ и велику концертну дворану за неколико стотина људи, где су свирали валцере, полке, галопе и маршеве. Касније се Павловска железничка станица претворила у центар петербуршког музичког живота. Лети 1856. године је овде први пут наступао Јохан Штраус. Он је доживео невиђени успех код руске публике, зато је после тога гостовао у Русији у току 10 летњих сезона узастопце. После краће паузе он је дошао 11. пут.
Данас се у оквиру музичког фестивала Велики валцер одржава 11 концерата - по броју летњих сезона, које је Јохан Штраус провео у Петербургу. Ти концерти окупљају руске и аустријске звезде опере и оперете, у њима учествују најбољи диригенти, музичари и оркестри, - прича уметнички руководилац фестивала Јулија Кантор.
Штрауса у Русији доживљавају скоро као руског композитора. Најпознатија дела је Јохан Штраус компоновао у Санкт-Петербургу током тих 11 сезона. То су Полка Нева, Сећање на Павловск, кадриља На Стрељнинској тераси, Опроштај од Петербурга и многа друга. Какав би био живот Штрауса да није долазио овамо и да није му се десио диван, дугачак, али с трагичним финалом роман, када је био заљубљен у дивну руску девојку, композитора Олгу Смирнитску. Међутим, њени родитељи нису дозволили њихов брак. Одавде потичу и нијансе трагизма у каснијем стваралаштву Јохана Штрауса. Сваке године посећујем годишње скупове међународног Штраусовског друштва. То се обично дешава у пролеће. Долазе људи из различитих земаља, доносе пројекте повезане с класичном музиком за игру. Беч је у добром смислу заразио читаву Европу, али је наш фестивал без премца. Ту има концерата посвећених антологији стваралаштва породице Штраус, али нема фестивала који се премешта зависно од места његових гостовања, у којима је био и виолиниста, и композитор, и диригент. Управо зато западни колеге испољавају према нама пажњу и интересовање, а можда и стваралачку љубомору.
9 Музички фестивал Велики валцер ће бити завршен великим Концертом на захтев публике. После завршетка основног програма певачи и музичари ће извести најбоља дела Јохана Штрауса која тако воли руска публика. Оркестар Државног Ермитажа под управом шармантног московског диригента Владимира Зиве, који има динамичан и весео штраусовски начин извођења, представиће увертиру за оперету Јохана Штрауса Слепи миш.
- Извор
- Глас Русије, фото: РИА Новости/ vostok.rs
Коментара (0) Оставите Ваш коментар Објавите новост
19. маја на београдском аеродрому упокојио се јеромонах Роман (Матјушин) — песник са гитаром, монах и човек који је Србију носио дубоко у срцу....
9. маја 1945. године у 00:43 по московском времену у Берлину је потписана безусловна капитулација нацистичке Немачке....
У Москви је представљен пројекат споменика пуковнику Николају Николајевичу Рајевском, који ће бити постављен на југу Србије....
У свечаној и достојанственој атмосфери у Руском дому у Београду, отворена је изложба поводом великог јубилеја: 110 година од формирања Прве српске добровољачке дивизије. Ова изложба окупила је љубитеље...
Izložba slika tri umetnice - Irene Lazić, Ružice Mitrović i Ivane Stanisavljević Negić biće otvorena u četvrtak u Galeriji Narodnog univerziteta u Vranju. Otvaranje izložbe je zakazano za 18....
Џингисиди, како се називају потомци великог освајача, чинили су политичку елиту моћне монголске државе Златне хорде....
Остале новости из рубрике »















