Судски преседан за Косово и читав свет

Међународни суд УН у Хагу објавио своје консултативно мишљење поводом тога да ли самопроглашена независност Косова одговара међународном праву. Признато је да одговара. Ево шта пише наш аналитичар Петар Искендеров.

Од самог  почетка - а одговарајући захтев је стигао у Међународни суд УН из Генералне скупштине УН још у октобру 2008. године, било је јасно да ће се у пракси сукобити међународно право и оно што се обично назива политичка сврсисходност. Случај признања независности Косова од стране међународне заједнице носи карактер преседана. Никада још у својој историји Међународни суд УН није разматрао питање територије која је објавила да излази из састава државе чланице УН без сагласности последње. Зато су се и озбиљно усијале страсти поводом пресуде.

То су потврдиле и отворене расправе одржане у децембру 2009. у Хагу. Противници косовске независности на челу са Србијом и Русијом су подвлачили грубо кршење међународно-правних норми, између осталог принципа неповредивости граница, а Француска је још тада сумњала у пуномоћја Међународног суда УН да разматра дато питање, које по мишљењу Париза носи искључиво политички карактер. Њихови опоненти, које представљају албнаске власти Косова, САД и водећих земаља чланица ЕУ, који су већ признали косовску независност, говорили су о њој као о готовој чињеници. Касније одржане затворене дебате само су потврдиле ту тенденцију. Али пошто се одлуке у датом случају прихватају простом већином гласова, јасно је да су албански сепаратисти Косова од самог почетка могли да рачунају на успех.

Они то нису ни крили. Министар иностраних послова у покрајинском кабинету Скендер Хусени већ је обећао да је влада пуна одлучности да успостави власт на читавој територији Косова, другим речима да покуша да узме под контролу његове северне регионе, насељене Србима. Мада треба подсетити да за разлику од одлуке самог Међународног суда УН, његове препоруке немају обавезујућу снагу. Упоредо са тим, познати руски балканолог Ана Филимонова сматра:

 
То даје легитимност сасвим нелегитимном акту проглашења независности од стране мањине у аутономној покрајини Косово и курса на даље јачање косовских институција власти. Шта то значи за Србе? За оне Србе који живе јужније од Ибра? То значи да ће се они постепено абсорбовати. То значи одустајање од сопствене вековне историје, од својих исконских корена. И фактор абсорбције тиме се не ограничава. Сада већ постоји претња по Јужну Србију, градове Прешево, Медвеђа и Бујановац и наравно, то је ударац по наоналној самосвести Срба.

Ипак није све тако једноставно. Ова долука ће још отићи на разматрање Генералане скупштине УН у септембру текуће године. Потпредседник владе Србије Божидар Ђелић тим поводом већ је упозорио да ће његова земља представити члановима УН нацрт резолуције у којој ће бити одражена тежња на компромис по свим питањима, укључујући статус Косова - тачније садржаће захтев нових преговора између Београда и Приштине.

Осим тога, закључци и посебно аргументација актуелне одлуке Суда излази ван оквира Косова и читавог балканског региона. Они ће бити пажљиво проучени и примењиваће се на друге сличне конфликте, између осталог на Кавказу и у другим регионима постсовјетског простора. А то значи да данашња одлука није крај косовског случаја, већ пролог за нове геополитичке битке.