Ана Филимонова: Признање Косова ствара велике проблеме

У регулисању многобројних националних конфликата створен је опасан преседан. Управо такву оцену дају закључку Суда Правде о статусу Косова, усвојеном 22. јула многи политиколози. Први пут у историји Међународног суда УН, формираног 1945. године, ова висока међународно-правна инстанца је пристала на једнострани иступање територије из састава државе чланице УН без сагласности те исте државе. Ми смо позвали сарадника Центра за проучавање савремене балканске кризе Института за славистику РАН Ану Филимонову и замолили је да изрази своје мишљење поводом тога у шта може да се изроди овакав преседан.

Нажалост, одлука Међународног суда показује неутешне закључке о међународном поретку. За оне Србе који живе јужније од Ибра, то значи да ће их постепено асимиловати Албанци. То значи одустајање од сопствене историје, порекла, језика. Иста опасност сасвим отворено прети Србима који живе у северном делу Косовске Митровице. Прво принудна интеграција у косовске институције власти, и затим асимилација и апсорпција. Већ сада она директно прети Јужној Србији, градовима Прешево, Медвеђа, Бујановац. То је колосални ударац нанет српским националним интересима, националној самосвести и перспективама постојања суверене српске државе, од које су нелегтимно, силом, пратећи интересе одређених политичких елита и међународних институција, грубо одузели део територије.

Несумњиво, реч је о невиђеном притиску од стране САД, од стране политичких елита, наставља Ана Филимонова. Ради се о томе што је одлука суда, ма колико била запањујућа на први поглед, у ствари је била позната. Хашим Тачи, боравећи у Вашингтону, састајао се са Бајденом. Бајден га је сасвим јасно уверио да ће се независност, територијални интегритет Косова, јачати и подржавати свим мерама. Тако да је став САД по том питању јасан. УН које су саме усвојиле резолуцију 1244, која подржава територијалну целовитост Србије, истовремено директно се нису супротставиле акту сецесије. Али и сада УН заузимају тачку гледишта радикалније расположених западних земаља. То значи једно: присталице независности Косова збиле су своје редове. Наступа нова етапа у међународним односима. Јасно је чак да се нико неће одлучити на такав корак као што је замрзавање конфликта. Тачније, реч је о ексалацији албанског фактора, о његовом даљем напредовању, јачању на Западу Балкана. На жалост, сви апели да се у свету налази око 20 тачака са међуетничким конфликтима које су чекале одлуку међународног суда како би се испољиле још више, нису убедљиви. Развој ће одчигледно добити само оне сепаратистички покрети који доспеју у зону стратешких интереса САД. Наравно, жалосна ситуација, али треба бити реалан. Свет се променио: пред нашим очима је сломљен систем међународних односа створен у Јалти. Може се рећи да су се УН коначно дискредитовале, пошто је њихов задатак да стоје на стражи националних и државних интереса, на стражи међународног поретка. Чувати га директна је обавеза УН, и нажалост, стати на страну агресивних и најрадикалније расположених земаља и гурати њихове геополитичке и стратешке пројекте лично мени чини се недопустиво.

Било је то мишљење сарадника Центра за проучавање савремене Балканске кризе Института за славистику РАН Ане Филимонове.