Православни празници
Свети свештеномученик Платон
УПЛИТAЊЕМ имена свештеномученика Платона у новопросиjавши виjенац славе Господње, саздан од великих и богољубивих људи, jош jедном jе потврђено да Бог никад не заборавља угоднике своjе.
Одлуком Светог архиjереjског сабора Српске православне цркве, од 21. маjа 2000. године, епископ бањолучки Платон (Jовановић) проглашен jе за свештеномученика Српске православне цркве. Већ наредне године, име светог Платона уписано jе у православни календар 5. маjа, на дан његове мученичке смрти и од тада се сваке године слави.
Свети свештеномученик Платон, крштено име Миливоjе, рођен jе у Београду 29. септембра 1874. године од оца Илиjе Jовановића, Требињца, српског официра, и маjке Jелене, из Фоче. Замонашен jе у трећем разреду Богословиjе „Свети Сава“ у Београду и на постригу добио име Платон. У Москви jе завршио духовну академиjу 1901. године.
Краjем 1939. године владика Платон изабран jе за епископа упражњене Епархиjе бањалучке. На трону епископа бањолучког био jе од 1. октобра 1940. године, до своjе мученичке смрти, 5. маjа 1941. године, када су га усташе одвеле на обале риjеке Врбање недалеко од Бање Луке, гдjе jе претрпио страшна мучења, а потом убиjен и бачен у риjеку. Вода jе дониjела његово унакажено тиjело у Врбас. Данас мошти светог свештеномученика Платона почиваjу у кивоту пред олтаром Саборног храма Свете троjице у Бањоj Луци, гдjе вjерници свакодневно долазе да му се поклоне.
Свети Георгиjе -Ђурђевдан
СВЕТИТЕЉ коjег вjерници Српске православне цркве прослављаjу 6. маjа по новом, односно, 23. априла по старом календару, свети Георгиjе-Ђорђе (Ђурђе) био jе син богатих и отмjених родитеља из Беjрута.
Изучио jе све школе и стекао наjвише образовање. Као веома лиjеп и стасит младић, уживао jе наклоност цара Диоклециjана, коjи га jе, jош у младости произвео за трибуна, а доцниjе и за старjешину хиљаду воjника.
Васпитан као хришћанин, Георгиjе ниjе могао да ужива у слави, гледаjући истовремено сталне прогоне и мучења невиних хришћана. Идући стопама Христовим, он jе раздао своjе имање сиромашнима и риjешио да jавно стане у одбрану хришћана. Чувши jедном на суду неправедну пресуду против хришћана, Георгиjе устаде против цара и његових доглавника. То силно разбjесни Диклециjана, коjи нареди да његовог дотадашњег миљеника баце у тамницу и изложе наjгорим мучењима. Георгиjе, ипак, не пристаде да се одрекне вjере.
Тамница у коjу jе био затворен постала jе школа вjере, гдjе су многи невjерници долазили да приме хришћанство, међу коjима и сама царица Aлександра, супруга Диоклециjанова.
Не могавши ни наjтежим мукама да натjера Георгиjа да се одрекне Христа, цар нареди да се он погуби мачем. Десило се то 23. априла 303. године. Са Георгиjем jе погубљена и царица Aлександра.
Свети великомученик Георгиjе назива се и Побjедоносац, jер jе однио побjеду над мучитељима и своjим страдањем обратио многе у хришћанство.
Легенда каже да jе свети Георгиjе, у предjелима Лидиjе, убио аждаjу, коjу су многобошци сматрали своjим богом и приносили jоj жртве.
- Извор
- http://www.glas.cms-go.com
Коментара (0) Оставите Ваш коментар Објавите новост
19. маја на београдском аеродрому упокојио се јеромонах Роман (Матјушин) — песник са гитаром, монах и човек који је Србију носио дубоко у срцу....
9. маја 1945. године у 00:43 по московском времену у Берлину је потписана безусловна капитулација нацистичке Немачке....
У Москви је представљен пројекат споменика пуковнику Николају Николајевичу Рајевском, који ће бити постављен на југу Србије....
У свечаној и достојанственој атмосфери у Руском дому у Београду, отворена је изложба поводом великог јубилеја: 110 година од формирања Прве српске добровољачке дивизије. Ова изложба окупила је љубитеље...
Izložba slika tri umetnice - Irene Lazić, Ružice Mitrović i Ivane Stanisavljević Negić biće otvorena u četvrtak u Galeriji Narodnog univerziteta u Vranju. Otvaranje izložbe je zakazano za 18....
Џингисиди, како се називају потомци великог освајача, чинили су политичку елиту моћне монголске државе Златне хорде....
Остале новости из рубрике »
















