Права или заблуде?

Право које је заливено крвљу других, није право већ злочин.

Некада су фашисти сматрали да су њихова „права“ изнад и важнија од живота других, што је проузроковало догађаје из најцрњег поглавља у људској историји. Издизати своја назови права изнад живота других је историјски доказана лудост.
Међутим, поједини и данас чине исто, издижу своја назови права изнад живота других, али као што лаж за себе никада не говори да је лаж, јер јој нико не би вјеровао, већ узима на се име истине, тако и овај злочин себе не назива злочином већ протагонистом једнакости, равноправности полова и афирмисаности жена.
Заиста, ако се осврнемо на фашизам, не у идеолошком смислу већ са аспекта његових „плодова“, неће нам требати дуго да извучемо нераздвојну паралелу са „плодовима“ дјеловања различитих gender или феминистичких pro choice покрета. Наиме, и једни и други разлогом су вишемилионских погубљења невиних људских живота. Први су то чинили за рад неких тобож узвишених права тадашњице на страни извјесне групе људи одређене поријеклом, односно нациом. Ови други то чине такође због најузвишенијих права модерне цивилизације-данашњице, с том разликом да су та права на страни групе људи одређенe по полу. Међутим, ова различитост у поводу не умањује злочин нити га оправдава.
Убиство је убиство чак и када је легалано. Иако закон дозвољава прекид трудноће, чиме се легализује прекидање људског живота, нема сумње да је овдје ријеч о убиству. У посљедње двије године, најновије pro choice дебате више не негирају да је од тренутка зачећа човјек жив и да је човјек. Признате су дакле двије важне, биолошке чињенице: да је ријеч о човјеку и да је тај човјек жив. Модерни заговорници абортуса свој став заснивају на неким другим аргументима, који свој легитимитет црпе из тековина актуелног правног система.  Овде се треба запитати исто оно што се требало питати 1938. године, да ли је могуће да постоје довољно снажни аргументи да оправдају одузимање невиног људског живота? Зар је могуће да постоји довољно снажна правна фикција која се може успјешно супроставити оваквој побуни чињеница које више нико ни не спори?
Законодавац у Републици Српској је у мишљењу број: 01-628/08 из 2008. године дао предност ширем схватању забране мучења коју прописује члан 3 Европске конвенције за заштиту људских права и основних слобода, претпостављајући да би било какво ограничавање права на убијање-абортуса, могло предсављати мучење за жену. Колико само претпостављања да би нешто могло бити тамо гдје нема мјеста недореченостима! Може ли ова фикција заиста стати насупрот чињеници да  страда потпуно невин човјек?
 
Драган Дакић