13. новембар светски дан доброте
Речи захвалности, осмеси и добра дела - то је све тако једноставно и важно, - подсећа нас Дан доброте који се обележава 13. новембра. Тај празник постоји у многим земљама већ у току више од 10 година: тог дана је 1998. године у Токију била одржана прва конференција Светског покрета за доброту. Учесници тог покрета декларирају свој циљ – стварање бољег, прожетог саучешћем света, те стално региструју нове идеје и и начине остваривања добрих дела.
Пре годину дана московске омладинске организације су позвале да се загрли што више људи, у другим земљама за тај празник је уобичајено да се поклања познаницима и непознатим људима цвеће. Међутим, постоји мишлење да нису сви људи способни за доброту, њима неће помоћи ни празник, ни цвеће. Уствари доброту има свако, - каже психолог, писац Сергеј Кључников.
Многи научници сматрају: неки генетски програми сведоче о присуству гена доброте, милосрђа, повезаног са бригом о потомству. У том случају је тај осећај био својствен и човеколиким мајмунима као претходницима човека. Зато дарвинисти сматрају да је доброта – као ген и као потенцијал постоји у сваком човеку. Они, који сматрају да је човек настао на други начин, односно, религиозни људи, тврде да је човек по природи добар. Сматрам да је човек по природи и добар и зао, зависно од васпитања побеђује једно или друго.
Ако је победио добри ген, онда 13. новембра, према саветима из Интернета, може да се учини следеће: однети своје играчке у сиротиште, платити некоме карту у друштвеном саобраћају, пустити некога преко реда, послати родитељима разгледницу са изјавом љубави, изречи комплимент непознатом лицу, носити бескућницима ручак и многе друге ствари. Све је то способно да изазове ланчану реакцију доброте у читавом друштву. Тиме је циљ постигнут. Осим тога, добри људи су ређе болесни и дуже живе, - подсећа на ту познату ствар Сергеј Кључников.
Тврдње научника да је доброта корисна за сопствено здравље основане су на емпиричком искуству и на различитим пробама. Човек који се не само влада као добри, већ и осећа се као такав, ређе од злог човека има негативне емоције – депресију, агресију. То је човек позитивне психологије. Он осећа према другима љубав, саучешће, има емогције радости. Те емоције позитивно утичу на здравље, доприносе повољном хормонском стању, биохемијски делују на организам, подмлађујући га, чак и помажу кардио-васкуларном систему да нормално функционише. Што више позитивних емоција, то дуже живи људско срце.
Велики руски писац Лав Толстој је називао доброту најнеопходнијим зачином, јер најбоље особине без доброте ништа не вреде, а најгори пороци с њом се лако опраштају. Дан доброте је одличан разлог да се другима поклони и сами осете мало топлине.
- Извор
- Голос России, фото: РИА Новости/ vostok.rs
- Повезане теме
- празник
Коментара (0) Оставите Ваш коментар Објавите новост
19. маја на београдском аеродрому упокојио се јеромонах Роман (Матјушин) — песник са гитаром, монах и човек који је Србију носио дубоко у срцу....
9. маја 1945. године у 00:43 по московском времену у Берлину је потписана безусловна капитулација нацистичке Немачке....
У Москви је представљен пројекат споменика пуковнику Николају Николајевичу Рајевском, који ће бити постављен на југу Србије....
У свечаној и достојанственој атмосфери у Руском дому у Београду, отворена је изложба поводом великог јубилеја: 110 година од формирања Прве српске добровољачке дивизије. Ова изложба окупила је љубитеље...
Izložba slika tri umetnice - Irene Lazić, Ružice Mitrović i Ivane Stanisavljević Negić biće otvorena u četvrtak u Galeriji Narodnog univerziteta u Vranju. Otvaranje izložbe je zakazano za 18....
Џингисиди, како се називају потомци великог освајача, чинили су политичку елиту моћне монголске државе Златне хорде....
Остале новости из рубрике »
















