Летећа жаба као начин добијања нобелове награде
Међу руским научницима-нобеловцима се нашло још двоје. Почасну диплому и златну медаљу са профилом оснивача награде из руку шведског краља Карла 16. добили су припадници руске школе физике – Андреј Гејм и Константин Новоселов. Такву високу оцену су научници добили за откриће најчврстијег и најтањег материјала у свету – графена.
Већ у току неколико година тај се материјал налази у центру пажње перспективних сфера примене расте геометријском прогресијом. Рецимо, у електроници транзистери на основи графена ће потиснути силициумске, промениће се екрани мобилних телефона и телевизора. Апарати ће постати мањи и лакши.
Пренережује не само откриће Гејма и Новоселова, већ и начин којим је то откриће учињено: научницима су требали само фластер и делић срца једне оловке. Танка мрена графитских мрвица на фластеру је уствари графен. Иначе, све пробе тих физичара су интересантне и разумљиве чак и за оне, који немају везе са науком. На пример, претходна етапа настанка графена је откриће ефекта левитације – лета предмета у простору без икаквог ослонца. Нама је било досадно, прича Андреј Гејм, - да објавимо у научном часопису чланак о својствима магнетских поља без очигледне илустрације. Зато смо помислили да би неко живо биће могло да лебди. С мишем није успело. Он се држао канџама за крај суда, а жаба је лебдела.
Међутим, озбиљни научници не баш увек адекватно прихватају такве необичне кораке, - жали се Андреј Гејм, - јер су биле компликације у вези са радом о графену.
Тешко је било не само написати рад, већ га и објавити. Пре него што га је прихватио, часопис Нејче га је два пута одбио. Из тога произилази: ако је неко одбио да објави ваш рад – Нејче или неки други научни часопис, немојте се предати. Могуће је да тај рад вреди Нобелову награду.
Мора да се истакне да су необични не само експерименти Андреј Гејма и његовог колеге Константина Новоселова, већ и њихов однос према слави. Желимо да се што пре заврши ова галама да би наставили да радимо, - каже Андреј Гем.
Мислио сам да је Нобелова награда, као и оне од пре, попут комада метала. Међутим, други људи то сматрају великим благом. Признајем, још нисам научио да живим с тим благом.
У историјату Нобелове награде то није први случај када су руски научници-физичари добили високу награду. Све до сада је нобеловаца било 10: међу њима су Лав Ландау, Николај Басов, Александар Проохоров, Петар Капица, Жорес Алферов. Ни данашњи физичари неће бити последњи на том списку.
- Извор
- Голос России, © Фото: «Вести.Ru»/ vostok.rs
- Повезане теме
- Нобел
- истраживање
- проналазак
Коментара (0) Оставите Ваш коментар Објавите новост
19. маја на београдском аеродрому упокојио се јеромонах Роман (Матјушин) — песник са гитаром, монах и човек који је Србију носио дубоко у срцу....
9. маја 1945. године у 00:43 по московском времену у Берлину је потписана безусловна капитулација нацистичке Немачке....
У Москви је представљен пројекат споменика пуковнику Николају Николајевичу Рајевском, који ће бити постављен на југу Србије....
У свечаној и достојанственој атмосфери у Руском дому у Београду, отворена је изложба поводом великог јубилеја: 110 година од формирања Прве српске добровољачке дивизије. Ова изложба окупила је љубитеље...
Izložba slika tri umetnice - Irene Lazić, Ružice Mitrović i Ivane Stanisavljević Negić biće otvorena u četvrtak u Galeriji Narodnog univerziteta u Vranju. Otvaranje izložbe je zakazano za 18....
Џингисиди, како се називају потомци великог освајача, чинили су политичку елиту моћне монголске државе Златне хорде....
Остале новости из рубрике »
















