Које тајне крије број 23

Девети прост број – 23 – појављује се на невероватним „местима“ у математици и физици али је најзначајнији као збир првих шест цифара које чине математичку константу пи (3,14159)! 

Крајем осамдесетих Воја Чолановић написао је књигу „Зебња на расклапање“ (НИН-ов роман године) у којој је понудио дефиницију броја 23: „23 је, рекло би се, тек обичан шум. А шта је шум? Ваљда, удар ваздушних таласа на бубну опну. Значи, 23 је удар ваздушних таласа на бубну опну?“ 

Овај број је опсесија главног јунака поменуте књиге, опсесија Волтера Спероуа (Walter Sparrow), лика из филма „Број 23“ и блага опсесија писца ових редова. Иако је Чолановић изнео неколико погрешних података (нпр. да је Принцип убио Фердинанда 23. јуна – тачно је 28. јуна) и иако је сценариста филма Филипс (Fernleu Phillips) омашио у већини случајева, у ова два дела постоји и неколико занимљивих података као и онај најважнији: телесна ћелија човека има 46 хромозома или две гарнитуре по 23 хромозома, при чему једна гарнитура потиче од мајке, а друга од оца па се тако образује 23 пара хомологих хромозома! 

Чолановић помиње и да су СССР и Немачка потписали пакт о ненападању 23. августа, да је Реган најавио „рат звезда“ 23. марта, а да је „Сојуз ИИ“ после 23 дана лета слетео са три мртва астронаута на Земљу. На другој (филмској) страни, од податка да Спероу свира саксофон који има 23 дирке, занимљивији су подаци који прате филм – Џим Кери је за улогу добио 23 милиона долара, а ово је био 23. пројекат који је режирао Џоел Шумахер (Joel Schumacher). Филм је заснован на „оптерећености“ битника Вилијама С. Бароуза, који је веровао да је 23 мистичан и да су за овај број везани главни догађаји у његовом животу. Збир слова у именима два главна глумца је 23 (на енглеском, наравно: Јимм Царреy, Емитовање програма ТВ Београд почело је 23. августа 1958, „Дневником“ у 20.00. Садашњи главни и одговорни уредник радија „202“ Дарко Коцјан један је од поштовалаца броја 23, а некадашња стјуардеса у авиону ДЦ 9, Весна Вуловић, имала је 23 године када је преживела катастрофу југословенског авиона у брдима северозападне Чехословачке. Опсесивни обожавалац Штефи Граф, Гунтер Пархе, убо је Монику Селеш ножем дугим 23 цм. Стоти сат непрекидног стајања пред полицијским кордоном у Коларчевој, обележили су студенти 23. јануара 1997. 

Један од Бројева из серије „Изгубљени“ („Лост“; 4, 8, 15, 16, 23 и 42) често се појављује у филмовима. У „Матриксу 2“ Архитекта нуди Ниу избор: или ће да покуша да спасе Тринити или ће да спаси Зајон тако што ће да изабере 23. који ће да преживе – 16 жена и 7 мушкараца. Поштоваоцима некадашњег „Зимског биоскопа“ биће занимљиво да се један од најчешће приказиваних филмова „Логанов бег“ на немачком зове „Flucht ins 23. Jahrhundert“. Филм о најпознатијем немачком хакеру Карлу Коху зове се „23“. У филму „Jeerers Creepers“ The Creeper се појављује на сваке 23 године и током 23 дана наслађује се људским месом. Да ли сте знали да су прва 23 филма које је снимио режисер меке порнографије Рас Мејер била забрањена за млађе од 18 година? Ако не рачунамо „Никад не реци никад“, 2012. године гледаћемо 23. филм о Џемсу Бонду! 

Најпознатија спортска двадесеттројка на свету била је на дресу Мајкла Џордана. Опростио се од кошарке, али се на кратко вратио – тада је носио број 23. Дејвид Бекам је из Манчестера прешао у Реал Мадрид а одао је признање Џордану тако што је носио број 23 на дресу. У Манчестер Ситију нико не носи број 23 од 2003. када је погинуо Камерунац Марк-Вивијен Фое чији је то био број. Најбољи тенисер свих времена, Роџер Федерер, 23. је играч који је доспео на прво место АТП листе! 

Вероватно нема смисла помињати песму групе Денис & Денис „Соба 23“, али зато мора да се помене омот албума Дејвида Боувија „Ziggy Stardust“ јер је на њему број 23. blonde Readhed снимили су албум „23“ и имају истоимену песму. Jimmy Eat World снимили су песму „23“ (албум „Futures“), док на деби албуму певачице Tristan Prettuman „Twentythree“ нема ниједне песме која се тако зове. Група Tool објавила је 2006. албум „10,000 Daus“ – последња песма се зове „Viginiti tres“ (23). Песма „What's My Age Again?“ групе Блинк 182 садржи стихове „nobody likes you when you're 23“... 

Кад је у мају 1981. Боб Марли умро, тело му је почивало „у бронзаном ковчегу у Арени националних хероја у Кингстону. Његово мршаво, бледо лице било је глатко избријано, његове дредлокне, које су опале током третмана зрачењем, биле су ушивене у перику и намештене на своје место. Једна рука је држала Библију, отворену на двадесет трећем псалму, друга је лежала на његовој истрошеној златастој „гибсон“ електричној гитари“ (из књиге „Ухвати пламен“). Вероватно би Марлијев живот био другачији да није било Хајла Селасија који је рођен 23. јула 1892. 

Овај текст посвећен је броју 23, а сличан вероватно може да се напише о било ком другом броју. Аутора забрињава стотине других података које је изоставио због дужине текста, а посебно је забринут од 23. јануара 2009, јер се тог дана смувао са садашњом супругом. Можда ће и вас забринути „рођендански парадокс“ по коме, ако се у једној просторији налазе 23 особе, постоји шанса већа од 50% да су бар две међу њима рођене истог дана. Или податак везан за једну од најпосећенијих изложби у Београду у последњој деценији; наиме, било је више од 25.000 посетилаца у Музеју историје Југославије, који су видели радове Салвадора Далија (умро 23. јануара 1989.)... 

Све случајности, или мистерија која тек треба да буде разрешена?