Српска расипа новац на струју

Република Србска обилује енергетским потенцијалима, а спада у ред земаља које расипају новац на струју - трошимо два и по пута више него европске земље. Сам министар енергетике РС Слободан Пухалац признаје да је РС енергетски неефикасна и да се користи тек трећина хидропотенцијала за производњу струје. Истовремено, РС извози око 30 одсто произведене струје, а становништво плаћа скупу струју и амортизује дистрибуитивне губитке на електромрежи.

Мада у зимском периоду надлежни апелују да се струја рационалније троши, највеће трошаџије у РС јесу - институције власти. Тако просечни месечни рачуни за струју Владе РС износе око 36.000 КМ, Пореска управа РС за месец потроши око 13.400 КМ, а зграда Управе за индиректно опорезивање БиХ око 10.000 КМ. Зграда Административне службе града у Бањалуци месечно за струју издвоји око 8.500 КМ. Ништа рационалније нису ни друге општине, а већина уместо да инсталира тзв. штедљиве сијелице, рачуне за струју покушава да смањи искључивањем или наизменичним укључивањем расвете. Бањалука јавну расвету месечно плати и до 170.000 КМ, а тек однедавно трошкове смањују уградњом натријумових сијалица. Бијељинске власти, које су расвету искључивале од поноћи до пет ујутру, и даље на расвету за месец потроше и до 130.000 КМ. На расипничко трошење струје упозорено је и у извештају Центра за политике и управљања ЦПУ БиХ. У њему се наводи да се у индустрији БиХ као извор енергије највише користи струја - чак 42 одсто. Док се најскупља енергија масовно троши, БиХ занемарује да има 30 одсто већи потенцијал за обновљиву енергију од ЕУ просека. Осим тога, БиХ има и више од шест милијарди тона резерви угља, лигнита и тресета.

Малик Рамић из Центра за едукацију и подизање свести о потреби повећања енергетске ефикасности “Енергиес” каже како је и потрошња домаћинстава нерационална, посебно због тога што обим индустријске производње није ни близу нивоа из 1990. “Бројни су примери расипања како електричне тако и топлотне енергије, почев од несавесног рада са потрошачима електричне енергије до паушалног плаћања топлотне енергије, што је свакако отежавајућа околност у настојањима смањивања потрошње на оптимални ниво. Неким основним мерама и са мало дисциплине могуће је уштедити и до 30 одсто од годишњег рачуна за електричну енергију, што свакако није занемарљиво за било које домаћинство”, каже Рамић.

“Што се тиче преноса и откупа овакве енергије, могуће је да ће настати потешкоће са значајним повећањем броја произвођача струје. Рецимо, у Немачкој и у Великој Британији услед велике експанзије мањих произвођача обновљиве енергије дистрибутивне мреже се сусрећу са проблемима у преносу, иако сматрам да је у БиХ дистрибутивна мрежа довољно развијена да укључи први талас обновљиве енергије”, каже Рамић.

У оваквом систему БиХ на енергију непотребно троши 23,2 одсто БДП. Поређења ради - у ЕУ је учешће трошкова енергије у БДП око 11,5 одсто.
 

Просечни годишњи рачуни

Влада РС 523.000 КМ
Пореска управа РС 162.000 КМ
Управа за индиректно опорезивање БиХ 100.900 КМ
Административна служба Бањалуке 100.000 КМ


Од извозника постаћемо увозник струје

Елвир Зломушница из Центра за обновљиве изворе енергије упозорава да ће БиХ од извозника ускоро постати увозник струје ако одмах не почне да гради нова постројења. „Извозимо око 30 одсто електричне енергије, а производимо годишње нешто мање од 4.000 мегавата. Међутим, капацитети су на граници века трајања“, наводи Зломушница. По проценама, у БиХ је за обављање енергетског система потребно око две милијарде евра. О обновљивим изворима енергије у БиХ прича већ 20 година, али се мало тога урадило. „Пример су концесије за мале хидроелектране којих је у БиХ укупно дато око 200, а у десет година изграђено је свега 15-ак малих ХЕ“, илуструје он.