Константинов корак ка Богу јединоме

Хеленизам је дао духовни терен за развој хришћанског учења које ће цар Константин Велики 313, године оснажити Миланским едиктом.
Многобоштво уступа место учењу о једном Богу, уобличава се веровање о бесмртности душе и спасењу, моралност је основа човековог живота...
Цар Константин Велики 313. године Миланским едиктом хришћанству даје равноправан положај са осталим религијама у Римском царству. Следи Васељенски сабор у Никеји на којем се, уз Константиново учешће, хришћанство заокружује и "чисти од јереси", па тако чини све моћнијим. И сам Константин, пред смрт 337. године, прима нову веру...

Али, ништа не бива тек тако. Пут до уобличења хришћанства трајао је вековима. Рад "Неки филозофски разлози прихватања хришћанства у позном Римском царству" на прошле недеље завршеном Међународном научном скупу "Ниш и Византија" изложила је др Слађана Ристић - Горгиев, доцент на Филозофском факултету у Нишу (Група филозофија).

- Захваљујући цару Константину, хришћани више нису били прогоњени и могли су, равноправно, као и други, да исповедају своју веру. Он је хришћанству дао значајну историјску и моралну подршку. Његовим чином је, условно, окончано једно вишевековно зрење идеје од политеизма (многобоштва) ка монотеизму (веровању у само једно бога) - каже доктор филозофских наука Слађана Ристић - Горгиев.

Разне филозофске идеје старе Грчке и Рима давале су могућност стварања новог
филозофског и религијског система, другачије синтезе тумачења света. Иако има духовну подлогу у хеленистичкој мисли, рано хришћанство је нова творевина која се изборила за опстанак на светској сцени идеја. Шта је, ипак, преузето од античких филозофа?

- Идеја о постојању једног Бога налази се већ код Платона, Аристотела и других. Хеленски су корени и идеје о бесмртности душе и спасењу. Хришћанство је примило и идеју о неопходности моралног и аскетског начина живота као пута досезања вечности. Постоји континуитет идеја, али их је требало саобразити духу нових времена. Очекивано, било је противника новог погледа на свет - наводи др Слађана Ристић - Горгиев.

Хришћанство је доносило и нешто апсолутно ново, али су неке хришћанске догме превазилазиле могућност људског поимања. Ту спадају, на пример, догме о безгрешном зачећу, Светој тројици, васкрсењу... Рационалног објашњења нема, али је то основ за јачање вере.

- Бог је један. Истина је једна. У мудрости је садржана вера, а у вери мудрост. Филозофија је мудрост о божанским и људским стварима и она своје откровење добија у хришћанству. Тако су говорили мислиоци, било као претходница, било као заговорници раног хришћанства. У историјском континуитету неке подударности су неминовне, као што неминовно неке идеје бивају одложене "у архив" - каже др Слађана Ристић - Горгиев.

Оно чине се филозофија вековима бавила, кроз хришћанство је добило нову форму и нову снагу. Цар Константин Велики је филозофију "саамо" преточио у политику, хришћанима дао право на веру и... то његово дело траје до данас.