Будућност религије у Европи: бити или не бити

Будућност религије у Европи – тако се назива књига коју је крајем децембра издало Московско друштво за истраживање религија. Издање које чине чланци теоретичара религије из разних земаља света постало је неки резултат духовног живота европске заједнице прве деценије 21. века.
 

Данас у црквеној средини широко је распрпострањено мишљење да су европљани толико далеко отишли од својих религиозно-духовних корена, да ће се убрзо хришћанство у земљама ЕУ прихватати као анахронизам. Ипак научници су уверени: то што се дешава у последњој деценији у духовном животу Европе закономеран је процес, рекао је у интервјуу за нашу радиокомпанију председник Московског друштва за истраживање религија Ивар Максутов.
 

Ако покушавате да одредите тенденције које се данас дешавају Европи, то је у првом реду покушај да се интегрише европска заједница на идеолошки начин. Тачније да се Европа представи као јединствен недељиви простор са заједничком културом која је псотојала током векова. Наравно, приликом детаљнијег истраживања проблема види се да постоји читав скуп разних култура које се налазе у прилично тешким међусобним односима. Али у последњих 10-15 година види се процес насилне интеграције, између осталог у духовној и религиозној сфери.
 

Покушаји да се од поликонфесионалног мозаика створи универзална јединствена религија за сада су довели до брисања канонских граница и губитка традиционалне духовности и религиозног морала. Женско свештенство, биоетички огледи, хомосексуални бракови, све већи број развода, дозвола абортуса и еутаназије – то је само мали део свих оних проблема са којима су се суочили данас грађани Европе. Вероватно, наставља научник, надаље европљани ће наћи начин како да се сукобе губитку традиционалности у корист универзализма.
 

Још један проблем који је постао болесно актуелан за Европу је претња од исламизације земаља ЕУ. Према статистичким подацима, сваке године на европској територији број следбеника учења пророка Мухамеда увећава се за милион. Према прелиминарним прорачунима, у ЕУ ће до 2025. живети око 40 милиона муслимана. А већ данас неке европске престонице морају да признају ислам као једну од званичних религија своје земље, број џамија у неким земљама премашио је број хришћанских цркава. Све то је покренуло талас европске исламофобије, при чему како на конфесионалном, тако и на државном нивоу. Европа није спремна за исламизацију, наставља Ивар Максутов.
 

Интегришућа Европа, која покушава да изгради јединствени економски и политички простор, има потребу за јединственом монолитном идеологијом. Она не може да дозволи присуство радикалног другачијег мишљења. Потребно јој је да уз очување извесног плурализма мишљења изгради јак темељ. А ислам у тој ситуацији не може да псотане део овакве интеграције. Ислам не може да буде интегрисан у европски простор у том облику у којем је данас присутан у Европи. Он никада није био део европске културе.
 

Са друге стране, уверен је научник, ислам не је неопходан европљанима, пошто их тера да ревидирају сопствене вредности и да се врате религиозним нормама и моралу.
 

Тешко да ће у наредним деценијама религија и духовност нестати из појмовника и категорија становника европских земаља. Научна истраживања, између осталог и она која су заступљена у московском зборнику о религијама, показују да традиционална релогиозност не напушта друштво, али се трансформише. Можда не увек тако како желе сами европљани. Ипак овај процес је кренуо и тешко да ће моћи да се заустави. А каква ће бити религија у Европској унији, показаће време.