Људмила Улицка и феминизам на руски начин

10. јануара у главном граду Француске, Паризу, познатој руског списатељици Људмили Улицкој уручили су награду Симоне де Бовоар. Ова награда обично се додељује за заслуге жена феминисткиња.
 

Идеју равноправности жена и мушкараца феминисткиње, по правилу, оваплоћују сопственим примером. И чине то понекад на шокантан начин, као Симона де Бовоар – пријатељица чувеног француског писца и филизофа Жан-Пол Сартра, која је ради својих убеђења свесно одбила да има децу. Међутим Људмила Улицка нема никакве везе са таквим ратоборним феминизмом. Она се реализовала као жена, као мајка – има двојицу синова, и тек када је напунила 40 опробала се као писац. Између осталог, прву причу Улицке, Соњечку, исти ти Французи 1996. године наградили су престижном књижевном наградом Медичи. Следеће дело, роман Медеја и њена деца, добио је италијанску награду Ђузепе Адсерби. А роман Казус Кукоцког добио је награду Руски букер.
 

Поглед Улицке као писца трезвен је, разуман, као код доктора, окренут најосетљивијим странама женског живота, њеној трагедији, убеђена је писац Олга Славникова. Колегиница Улицке наводи као пример роман Казус Кукоцког.
 

Пре тог романа уопште нисам схватала шта је то феминизам, каже Олга Славникова и окреће се сижеу дела: Кратка љубавна авантура може да кошта жену и здравља, и живота, у ситуацији када су абортуси забрањени. То је наравно ужасно! И суштина питања је у томе да друштво тражи од жене да буде идеална, али себи дозвољава не само да не буде идеално, већ савршено ужасно. Овај роман је као ударац песницом у срце. Мислим да сви мушкарци треба то да прочитају, како би схватили у какве биолошке и социјалне клопке доспевају жене.
 

Жири који је уручио Људмили Улицкој награду Симоне де Бовоар, истакао је и њену хуманитарну делатност, јасан грађански став, рад са децом. Писац је на пример организовала фонд Добре књиге, који шаље књиге у дечије домове и колоније.