Легенда о Светом Алексију на филмском платну

У години која је наступила у Русији очекује се премијера филма окренутог догађајима из дубоке историје, судбини митрополита Кијевског и све Русије Алексија, чудотворца и дипломате, који је пола свека после смрти био канонизован у свеца. Филм је ушао међу 13 социјално значајних филмских пројеката, који су добили подршку Државног фонда за помоћ кинематографији.
 

Познати руски сценариста Јуриј Арабов, стални коаутор истакнутог филмског мајстора Александра Сокурова, узео је за основу легенду из 14. века, у време када се Древна Русија налазила под ропством снажне татарско-монголске државе Златне Хорде. Десила се несрећа мајци владара кана Џанибека: она је ослепела. Кан је тражио да московски кнез упути њему, у престоницу, град Сарај-Бату, митрополита Алексија. Свештеник је требало да излечи ослепелу жену. По легенди, митрополит Алексије заиста стиже у Хорду и врши чудо. И у част овог догађаја 1365. годиен у Москви на територији Кремља био је изграђен Чудов манастир, који је нажалост разрушен у 20. веку.
 

Ипак и сценариста и режисер филма Андреј Прошкин померају акценат у легенди: њих не занима чињеница чуда, већ тежак избор који треба да направи човек како би спасао своје сународнике. Митрополит Алексије схвата да је за њега, обичног човека, немогуће да изврши чудо и да натера са слепа прогледа. Али прење кана да ће кренути на Москву, разорити је и спалити, приморавају га да дође у Хорду. Чуда излечења, као што је и мислио Алексије, не дешавају се. И Татари и Монголи му се свете због тога, не пуштају га кући. Митрополита, високо духовно лице, терају да раде као ложач у парним купатилима! Алексије се нађе на самом дну људске хијерархије. Али он је свет, он чува у себи главне квалитете које је завештао Исус Христос. На пример, љубав према ближњем – чак према недостојном слуги, који је три пута издао, окренуо се против матерњег језика и вере.
 

И управо захваљујући тој узвишености људског духа деси се чудо. Мајка кана Џанибека прогледа. Мада чудо, наравно, врши бог, а не човек, и Алексије то схвата, тврди продуцент Сергеј Кравцов. Творцима филма је важно да и публика то схвати. А осим тога, да осети неку опасну сличност Златне Хорде са савременим потрошачким друштвом, каже Сергеј Кравцов.
 

Показујемо до чега може да дође друштво изграђено само на принципима успеха, истиче продуцент. Јер Хорда је крајње успешан пројекат: освојили су пола света, владали су без препрека, узимали ресурсе других народа. Али ова оријентација на материјални успех је на крају уништила Хорду изнутра.
 

Остаје да се  дода да је снимање филма протицало на југу Русије, на територији Астраханске области, где археолози изводе ископавања реалне престонице Златне Хорде, града Сарај-Батуа. Декор направљен за снимање филмски радници одлучили су да предају локалном историјско-архитектонском музеју.