Космос као филмска епопеја

Поводом 50-годишњице лета човека у космос, које ће бити обележено 12. априла у Русији се снима филм, који говори о томе како је прокрчен пут у свемир, како су прављене прве ракете и космички бродови, и о томе да је пионир освајања космоса био Рус – Јуриј Гагарин.

Космос је несумњиво привлачна тема за филмске ствараоце. Међутим, било је сложено обрађивати ову тему у совјетско време, јер се све што је повезано с космичком науком и техником, држало у највећој тајности на државном нивоу. Чак је и име главног конструктора свемирских бродова – Сергеја Корољова, човека, који је омогућио одлазак Јурија Гагарина у космос, земља сазнала тек након неочекиване смрти научника. И тек 6 година касније, 1972. оојавио се први филм – „Кроћење ватре“ у чију основу су ушле странице из биографије Сергеја Корољова. Само мало се открио крајичак завесе над тајном.
 

Много отворенија и детаљнија била је телевизијска серија, снимљена 2007. године поводом сто година од рођења Сергеја Корољова. Она је с документованом тачношћу приказала догађаје из живота великог научника и конструктора, који је морао да издржи и стаљинистичке репресије и незаслужена понижења и невероватно радно оптерећење, и пресинг одговорности кад је 50-их година, са својим истомишљеницима стварао космичку индустрију у земљи, која још увек није залечила ране, које су јој нанели рата и Хитлерови фашисти. Телевизијска серија „Корољов“ показала је и сложен карактер главног конструктора – страственог, преданог човека, који није трпео лаж и није умео да пристаје на компромисе.
 

И ево нове серије под радним називом „Кедар – продире у небо“. Режисер серије, Александар Баршак је у интервјуу за „Глас Русије“ рекао да је желео да погледа на историјски догађај, освајање космоса од стране човека – као на дело целог света. Као на тешко рвање двеју супер држава – Совјетског Савеза и САД због првенства у космосу. „И то што је Совјетски Савез изашао као победник у овој борби за мене је чудо ХХ века,“ тврди Александар Баршак.
 

Ево, ово продирање, - каже режисер, - кад у пепелу рата људи, који су изашли из Стаљинових логора, који су се тек опрали од гарежи рата, дошли к себи, прихватили су се оних малих могућности које су имали. Јер ми смо по свим тачкама били иза Америке – по врстама челика, по свим технологијама, а без обзира на то десило се чудо. Шачица људи с Корољевом на челу натерала је целу земљу и цео свет да први лет у космос доживе као симбол победе, као симбол  напретка. Данас, - наставља режисер Александар Баршак, - човек се више брине о томе да му ципеле буду нове, да промени мобилни телефон, а тада су људи у сиромаштву науку дизали на космичке висине! Човек је пролазио кроз сурова искушења, али је сачувао у себи неку светлост. И за мене лично је то важно. Овај филм је поема о онима који су се сачували, о генерацији људи као што су писци Солжењицин, Шаламов, људи с фанатичном вером у оно што раде.
 

Ове данас ретке људске особине на овај или онај начин се показују и у радовима савремених руских филмских прегалаца, кад се они обраћају времену настанка космичке науке и технике. Филмови као што су „Војник од папира“ или „Космос као предосећај“, снимљени већ у 21. веку и добитници међународних награда, далеки су од документарности, али су врло тачни кад је у питању осећај атмосфере 50-60-их година, кад су људи живели од високих идеала и били спремни да жртвују живот ради сна.
 

Уосталом у савременој руској кинематографији се појавио и филм, који тему космонаутике обрађује без патоса, напротив, у хумористички-хулиганској форми. То је филм „Гагаринов“ унук, који је морао да промени име у „Унук космонаута“ након што су рођаци првог космонаута Земље поднели тужбу против његових аутора. У принципу, заиста је тешко замислити као Гагариновог унука дечака-сиротана, малог црног самозванца. Узгред речено, он и сам на крају филма признаје да очајнички лаже!