Поводом резултата тространог састанка у Женеви о кипарском регулисању
Наредна рунда преговора о кипарском регулисању завршена у среду у Женеви протекла је у затвореном формату. Како је објаснио њен учесник, генерални секретар УН Бан Ки Мун, председник Републике Кипар Димитрис Христофиас и лидер кипарских Турака Дервиш Ероглу одустали су од разговора са новинарима због врло осетљивог преговарачког процеса. Ипак, Бан Ки Мун је подвукао да оба лидера раде на томе да зближе своје ставове посредством низа предлога за успостављање мостова. Тему наставља аналитичар Петар Искендеров.
Суздржаност учесника преговора добро је позната. Данас кипарско регулисање преживљава мал те не најсложенији период пошто је острво било подељено 1974. године. Како је признао сам Бан Ки Мун, стране треба да регулишу читав низ кључних питања – од израде могућих принципа функционисања јединствене државе, до решавања проблема избеглица и расељених лица, који чине петину једномилионског становништва острва.
На ситауцију утиче читав низ негативних фактора – између осталог строг став турске заједнице и Турске која иза њега стоји. Самопроглашену Турску Републику Северни Кипар која постоји на северу острва признала је само Анакра и на њеној територији налази се 45000 турских војника. Дервиш Ероглу који је победио на изборима одржаним у априлу 2010. у турској заједници познат је по својим националистичким ставовима. И мада је последњих месеци он теоријски признао могућим уједињење острва на основу федерације, Турци са Кипра и даље не одустају од своје самопроглашене независности.
Парадоксално, али и сама ЕУ објективно олакшава кипарским Турцима коришћење тактике уцене. Формално ЕУ признаје целовитост острва: управо у таквом својству Република Кипар постала је 2004. године члан ове организације. Ипак за последњих годину дана Брисел није израдио никакве јасне предлоге за регулисање ситуације, која врло личи на другу конфликту европску зону – Косово. И на Кипру, и на Балкану ЕУ осећа дефицит делотворних модела регулисања. Рачунало се само на идеју европске интеграције, која ће наводно сама решити све проблеме. Ипак проблеми се не решавају, тим пре што Брисел не зна шта да ради и са самом Турском. Анкара је званични кандидат за ступање у ЕУ, мада су преговори о пријави практично замрзнути. Треба ли се чудити расту национализма у самој Турској и на северу Кипра? Види се озбиљни међународно-правни проблем, потврдио је у разговору за Глас Русије експерт за Грчку и проблеме Средоземног мора Института за општу историју РАН Артјом Улуњан:
У кипарском регулисању постоји озбиљна колизија. Она се састоји у томе што постојећа међународна правила и закони ступају у све већу противречност са реалном ситауцијом. И много ће сада зависити од става Турске. За сада Анкара не намерава да одустане од признања Турске Републике Северног Кипра и не планира да повлачи одатле своје трупе. Шта више, Турска је у искушењу да искористи питања кипарског регулисања за уцену ЕУ у циљу сопствене интеграције у ЕУ. А то претвара Кипар у арену сложених геополитичких игара и комбинација.
Наредних недеља у развој ситауције на Кипру може да се умеша нови фактор. У марту у грчкој и турској заједници ће протећи непредвидиви парламентарни избори. И по подацима извора, блиским женевском сусрету, Бан Ки Мун покушава да убеди партнере да реше спорна питања за време преостало до гласања.
- Извор
- Голос России/ vostok.rs
Коментара (0) Оставите Ваш коментар Објавите новост
19. маја на београдском аеродрому упокојио се јеромонах Роман (Матјушин) — песник са гитаром, монах и човек који је Србију носио дубоко у срцу....
9. маја 1945. године у 00:43 по московском времену у Берлину је потписана безусловна капитулација нацистичке Немачке....
У Москви је представљен пројекат споменика пуковнику Николају Николајевичу Рајевском, који ће бити постављен на југу Србије....
У свечаној и достојанственој атмосфери у Руском дому у Београду, отворена је изложба поводом великог јубилеја: 110 година од формирања Прве српске добровољачке дивизије. Ова изложба окупила је љубитеље...
Izložba slika tri umetnice - Irene Lazić, Ružice Mitrović i Ivane Stanisavljević Negić biće otvorena u četvrtak u Galeriji Narodnog univerziteta u Vranju. Otvaranje izložbe je zakazano za 18....
Џингисиди, како се називају потомци великог освајача, чинили су политичку елиту моћне монголске државе Златне хорде....
Остале новости из рубрике »
















